Hadeeth Cards
Da'wa cards that highlight great meanings from the noble prophetic hadiths in a simple style and attractive display that helps the Muslim to have a deeper understanding of his religion in an easy way
All
Од Ебу Хурејре, нека је Аллах задовољан њиме, преноси се да је Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, рекао: „Неће нико покрити (сакрити ману) другог човека на овом свету, а да га Аллах неће покрити (сакрити ману) на Судњем дану.“
رواه مسلم
Посланик, нека су на њега мир и благослов, објашњава да ниједан муслиман неће сакрити (покрити) свог брата муслимана у било којој ствари, а да га Узвишени Аллах неће покрити на Судњем дану. Награда је сразмерна делу, а Божије покривање односи се на скривање његових мана и грехова од ширења међу људима на Судњем дану, или чак и то да му не буду поменути и да не буде за њих позван на одговорност.
Преноси се од Ебу Муслима ел-Хавланија да је рекао: "Онај кога волим и ко је за мене поверљив, казао ми је нешто. Авф бин Малик ел-Ешџе'и, Аллах био задовољан њиме, ми је рекао: ’Били смо код Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, девет, или осам, или седам дана, па нас је упитао: ’Хоћете ли дати присегу Аллаховом Посланику?’ А ми смо му мало пре тога већ дали присегу, па смо му одговорили: ’Дали смо ти присегу, Аллахов Посланиче.’ Потом нас је поново упитао:’ Хоћете ли дати присегу Аллаховом Посланику?’ ’Дали смо ти присегу, Аллахов Посланиче’, одговорисмо. ’Хоћете ли дати присегу Аллаховом Посланику?’, поново ће Посланик, а ми му пружисмо руке те казасмо: ’Дали смо ти присегу, Аллахов Посланиче. На шта још да ти даднемо присегу?’ ’На то да ћете само Аллаха обожавати и да нећете чинити ширк, те да ћете обављати пет молитви, да ћете бити покорни’, затим је тихо нешто изговорио, па наставио: ’и да нећете од људи ништа тражити.’ Видео сам неке од тих људи после када би им спао штап, не би ни од кога затражили да им га дода.“
رواه مسلم
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, једном је приликом био са неколико асхаба, па је од њих затражио да му дадну присегу на неколико ствари: Прва: Да само Аллаху чине ибадет и да Му не чине ширк. Ово подразумева да раде оно што им је Узвишени наредио и да се клоне онога што је забранио. Друга: Обављање пет обавезних молитви током дана и ноћи. Трећа: Покорност и послушност владарима муслимана. Четврта: Шта год да им треба, нека само од Аллаха то траже и никако од људи. Приликом истицања ове ставке, Аллахов Посланик је то изговорио тихим гласом. Ови су асхаби поступали по реченом. Преносилац овог хадиса је чак нагласио да је видео некога од њих, када би му спао бич (или штап), не би ни од кога затражио помоћ да му га дода, већ би га сам узео.
Од Ел-Бераа б. Азиба, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Муслиман, када буде упитан у гробу, сведочиће да нема истинског бога осим Аллаха и да је Мухаммед Аллахов Посланик, а на то упућују речи Узвишеног: ‘Аллах ће вернике постојаном речју учврстити и на овоме и на ономе свету.’“ (Абрахам, 27.)
متفق عليه
Верник ће бити испитиван у гробу. Доћи ће му два анђела која су задужена за то, а зову се Мункер и Некир, како се спомиње у неколико хадиса. Верник ће приликом тог испитивања посведочити да нема истинског бога који заслужује да се обожава осим Аллаха и да је Мухаммед Аллахов Посланик. О томе је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "То је постојана реч о којој Узвишени Аллах каже: 'Аллах ће вернике постојаном речју учврстити и на овоме и на ономе свету.'“ (Абрахам, 27.)
Од Ибн Омера, Аллах био задовољан њима, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Наређено ми је да се борим против људи све док не буду сведочили да је Аллах Једини истински бог и да је Мухаммед Аллахов Посланик, обављали молитву и давали зекат. А када то учине, заштитили су од мене своје животе и иметке, изузев када се огреше о прописе ислама, а Аллаху ће полагати рачун.“
متفق عليه
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нас обавештава да му је Узвишени наредио да се бори против многобожаца све док не посведоче да нема истинског бога мимо Аллаха, Јединога Који нема саучесника, да је Мухаммед Његов Посланик, те да поступају у складу са тим што то изискује, као што је: обављање пет молитви током дана и ноћи и давање обавезног зеката онима којима је то шеријат наменио. Када ова дела практично спроведу, њихова крв и имеци биће заштићени због ислама. Према томе, такве није дозвољено убити, осим ако почине дело које изискује да буду кажњени смртном казном, сходно исламским прописима. А потом ће Узвишени на Судњем дану са њима свести рачун, будући да само Он познаје њихове тајне.
Од Ибн Аббаса, Аллах био задовољан њима, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Узвишени Аллах је ради мене опростио моме уммету (следбеницима) грешке, заборав и оно на шта буду приморани.“
رواه ابن ماجه والبيهقي وغيرهما
Посланик, нека је мир и благослов на њега, обавештава да је Аллах опростио његовом уммету у три случаја. Први случај: грешка, оно што човек учини ненамерно. То је када муслиман намерава једно, али његово дело испадне другачије од онога што је намеравао. Други случај: заборав, када муслиман зна нешто и сећа се тога, али у тренутку чињења то заборави. У томе нема греха. Трећи случај: принуда, када је човек приморан да учини нешто што не жели, а нема снаге да одбије ту принуду. У том случају на њега се не односи грех нити укор. Треба напоменути да се тема разговора односи на однос између човека и Бога у вези са забрањеним делом: ако човек занемари оно што му је наређено због заборава, то не укида обавезу пред Богом. Међутим, ако његово дело доведе до злочина или штете према другом човеку, то не укида право оштећеног. На пример: ако ненамерно убије некога, дужан је да плати крварину; ако ненамерно оштети ауто, дужан је да плати накнаду штете.
Од Сафвана бин Мухриза преноси се да је један човек упитао Ибн Омера, нека је Аллах задовољан њима двојицом: „Како си чуо Посланика, нека су на њега мир и благослов Божији, да говори о тајном разговору (између човека и Њега)?“ Ибн Омер је одговорио: „Чуо сам га како каже: ‘Верник ће на Судњем дану бити приближен своме Господару, Узвишеном, све док га не покрије Својим застором, па ће му споменути његове грехе и рећи:‘Препознајеш ли их?’ Он ће рећи: ‘Да, Господару, препознајем.’ Господар ће тада рећи: ‘Сакрио сам их од људи на овоме свету, а данас ти их опраштам.’ Затим ће му бити дата књига његових добрих дела. Што се тиче неверника и лицемера, њихови греси ће бити објављени пред свима: ‘Ово су они који су лагали на Аллаха.’“
متفق عليه
Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, обавестио је о тајном разговору Аллаха са Својим робом верником на Судњем дану, па је рекао: Верник ће на Судњем дану бити приближен своме Господару, који ће га покрити Својим застором, тако да нико од присутних неће знати његове грехе осим Аллах. Тада ће му рећи: "Да ли препознајеш тај и тај грех?" Господар ће му споменути грехе које је починио. Верник ће одговорити: "Да, Господару." Када верника обузму страх и ужас због његових греха, Аллах ће му рећи: "Сакрио сам их од људи на овоме свету, а данас ти их опраштам." Затим ће му бити дата књига његових добрих дела. А што се тиче неверника и лицемера, они ће бити прозвани пред свима: "Ово су они који су лагали на свога Господара. Нека је Божија клетва и проклетство на неправеднике."
Му'аз бин Џебел, Аллах био задовољан њиме, је рекао: „Био сам на путовању са Аллаховим Послаником, нека је Аллахов благослов и мир на њега, па сам му се приближио а ми и даље путујемо, па сам му рекао: ‘Аллахов Посланиче, обавести ме о делу које ће ме увести у Џеннет (Рај) и удаљити од Ватре.‘ Он рече: ‘Упитао си ме о крупној ствари, али је она лака за онога коме је Узвишени Аллах учини лаком: обожавај Аллаха и не сматрај Му ништа равним, клањај намаз, дели зекат, пости рамазан и ходочасти Кабу.’ Потом рече: ‘Хоћеш ли да те упутим на врата добра? Пост је штит, садака (милостиња) брише грехе као што вода гаси ватру, и човеков намаз (молитва) у дубини ноћи.’ Затим је проучио ајет: ‘Бокови њихови се постеља лишавају и они се Господару своме из страха и жеље клањају, а део оног што им Ми дајемо удељују. И нико не зна какве их, као награда за оно што су чинили, скривене радости чекају.’ Након тога рече: ‘Хоћеш ли да те обавестим о основи сваке ствари, њеном стубу и њеном врхунцу?’ Рекох, хоћу Аллахов Посланиче. Рече: ‘Основа вере је Ислам, њен стуб је намаз, а врхунац Ислама је борба на Аллаховом путу.‘ Затим рече: ‘Хоћеш ли да те обавестим шта је темељ свега тога?’ Рекох: ‘Хоћу Аллахов Посланиче.’ Он руком узе за свој језик и рече: ‘Чувај ово.’ ‘Аллахов Посланиче, зар ћемо бити питани за оно што будемо говорили.’, упитах. Он рече: ‘Мајка те изгубила Му'азе, а зар ће нешто друго у Пакао стровалити људе на њихова лица до оно што су починили њихови језици?’“
رواه الترمذي وابن ماجه وأحمد
Рекао је Му'аз, Аллах био задовољан њиме, био сам на путовању са Аллаховим Послаником, нека је Аллахов благослов и мир на њега, па сам му се приближио а ми и даље путујемо, па сам му рекао: „Аллахов Посланиче, обавести ме о делу које ће ме увести у Џеннет (Рај) и удаљити од Ватре.“ Он рече: „Упитао си ме о крупној ствари, али је она лака за онога коме је Узвишени Аллах учини лаком: Прво: да обожаваш Аллаха Јединог, и да Му не придружујеш ништа у обожавању. Друго: обављање намаза што обухвата пет обавезних намаза током дана и ноћи: сабах, подне, икиндија, акшам и јација; са свим њиховим условима, рукновима (темељима) и ваџибима (обавезним радњама). Треће: давање обавезног зеката. То је обавезни материјални ибадет у одређеним врстама иметка. Даје се на сваки иметак који достигне шеријатски одређену количину онима којима је намењен. Четврто: пост месеца рамазана. Неопходно је суздржати се од јела, пића и осталих ствари које кваре пост од појаве зоре до заласка Сунца, с намером обожавања Аллаха на тај начин. Пето: да обавиш хаџџ (ходочашће у Меки), с намером обожавања Аллаха.“ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, након тога рече: „Зар не желиш да те упутим на оно што ти отвара врата сваког добра?! Након ових дужности, ради и одређена добровољна дела! Прво: добровољни пост. Он човека штити од греха тако што му смирује страсти и умањује снагу. Друго: добровољна садака (милостиња). Она гаси грехе и брише њихове трагове. Треће: Ноћни намаз у последњој трећини ноћи.“ Затим је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, проучио речи Узвишеног Аллаха: „Бокови њихови се постеља лишавају“, тј. устају из кревета, „и они се Господару своме клањају“, тј. обављају намаз, чине зикр (величају Аллаха), уче Кур'ан и уче дове, „из страха и жеље“, а део онога што им Ми дајемо удељују. „И нико не зна какве их, као награда за оно што су чинили, скривене радости чекају“, тј. радости које их чекају на ономе свету. Затим је рекао: „Хоћете ли да вас обавестим о суштини вере? И њеном стубу на којег се ослања? И њеном врхунцу?“ Му'аз, Аллах био задовољан њиме, тада је рекао: „Наравно, Аллахов Посланиче.“ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, тада је рекао: „Основа свега јесте ислам, односно келимеи шехадет који када човек прихвати, присвојио је темељ вере. А његов стуб је намаз. Нема ислама без намаза, као што нема куће без стуба. Онај ко обавља намаз, његова вера постаје јака и чврста. Сами врхунац је у џихаду, у борби против непријатеља вере ради уздизања Аллахове речи.“ Затим је рекао: „Хоћеш ли да те обавестим како да учврстиш и поправиш оно што је прошло?“ Тада је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, узео свој језик и рекао: „Чувај ово и не говори о ономе што те се не тиче.“ Му'аз је упитао: „Зар ће нас Аллах позвати на одговорност и казнити због свега што кажемо?“ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је одговорио: „Мајка те изгубила!“ – није тиме мислио да га прокуне, већ је то израз код Арапа којим се жели скренути пажња на нешто што би особа требала знати и на шта би требала обратити пажњу. Затим је додао: „Зар ће ишта друго бацати људе у Ватру осим плодова њихових језика – попут неверства, клевете, псовке, оговарања, преношења туђих речи и лажи?“
Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „О људи, Узвишени Аллах је добар и прима само добро. Аллах је верницима наредио оно што је наредио и посланицима када је рекао: ‘О посланици, једите дозвољена и лепа јела, и чините добра дела.’ (Ел-Му'минум, 51) ‘О верници, једите дозвољена и лепа јела која смо вам подарили.’ (Ел-Бекара, 172)“ Затим је говорио о човеку рашчупане косе и прашњавом од дугога путовања, који диже руке према небу молећи: „‘Господару мој, Господару мој!’, а храна му је харам, пиће му је харам, одећа му је харам и одхрањен је харамом, па како да му дова буде примљена?“
رواه مسلم
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нас је обавестио да је Узвишени Аллах чист, свет и лишен свих мана и недостатака, те да је описан савршенством. Он не прихвата дела, речи и уверења осим ако су чиста, а то су она која су искрено учињена ради Аллаха и у складу са упутом Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Не приличи да се Аллаху приближавамо осим оним што је чисто. Једна од највећих ствари која доприноси чистоћи дела верника јесте чиста опскрба, која долази из халала, јер на тај начин његова дела постају чиста. Зато је Узвишени Аллах наредио верницима исто што је наредио посланицима, а то је да једу оно што је халал и да чине добра дела, рекавши: „‘О посланици, једите дозвољена и лепа јела, и добра дела чините.’ И казао је: ‘О верници, једите дозвољена и лепа јела која смо вам подарили.’“ Затим је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, упозорио на конзумирање харама (забрањене врсте јела и пића), који квари дело и спречава његово прихватање код Аллаха, ма колико се трудили да испунимо видљиве услове за прихватање. Неки од тих услова су: Прво: Дуго путовање ради чињења добрих дела, попут хаџџа, џихада, одржавања родбинских веза и других добрих дела. Друго: Рашчупана коса због нечешљања и промењена боја косе и одеће од прашине, јер је особа у нужди и тешком стању. Треће: Подиже руке према небу упућујући дову. Четврто: Дозива Аллаха Његовим лепим именима и упорно моли: „Господару, Господару!“ И поред ових разлога за примање дове, његова дова није услишана; то је зато што су његова храна, пиће и одећа харам, и одхрањен је харамом. Стога је мала вероватноћа да ће бити примљено од онога ко је у таквом стању. А како да и буде примљено?!
Микдад бин 'Амр бин ел-Есвед ел-Кинди, Аллах био задовољан њиме, приповеда да је питао Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега: „Ако се сукобим с неверником и он ми сабљом одсече руку, а затим побегне на дрво и каже: ‘Прихватам ислам ради Аллаха’, смем ли га убити након што то каже, Аллахов Посланиче?’ ‘Не смеш!’ ‘Али, Аллахов Посланиче, он ми је одсекао руку, а затим је то рекао!?‘ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рече: ‘Не смеш га убити, јер ако га убијеш, он ће бити у положају у којем си ти био пре него што си га убио, а ти ћеш бити у положају у којем је он био пре него што је то изговорио.’“
متفق عليه
Микдад бин 'Амр бин ел-Есвед, Аллах био задовољан њиме, упитао је Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, следеће: „Аллахов Посланиче, ако сретнем неверника у борби, па ме он удари сабљом, и одсече ми једну руку, а затим се сакрије од мене иза неког дрвета, и каже: ‘Сведочим да је само Аллах истински Бог’, да ли да га убијем након тога?“ Па му је рекао Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега: „Не убијај га.“ А Микдад понови: „Аллахов Посланиче одсекао ми је руку, па зар да га и поред тога не убијем?“ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао му је: „Не убијај га, јер његов живот тада је заштићен. Ако га убијеш након што је прихватио ислам, и након што је његов живот постао заштићен, онда ће тада твоја крв бити незаштићена, јер ти следи одмазда за убиство.“
