Hadeeth Cards
Da'wa cards that highlight great meanings from the noble prophetic hadiths in a simple style and attractive display that helps the Muslim to have a deeper understanding of his religion in an easy way
All
Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Неће се покренути човекова стопала на Судњем дану све док не буде упитан о четири ствари: о свом животу – у чему га је провео, о свом знању – да ли је радио по њему, о свом иметку – како га је стекао и у шта га је потрошио и о свом телу, како га је користио.“
رواه الترمذي
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам скреће пажњу да нико неће прећи стадиј обрачуна на Судњем дану до Раја или Пакла, све док не буде упитан о неколико ствари. Прва: о животу у чему га је провео? Друга: о знању да ли га је стицао ради Аллаха, да ли је радио по њему и да ли га је доставио онима којима шеријатски припада? Трећа: о иметку да ли га је стекао на дозвољен начин или не? И како га је потрошио, да ли у оно чиме је Узвишени задовољан или не? Четврта: о телу, снази, здрављу и младости, како их је искористио?
Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао на дан Хајбера: „Ову ћу заставу засигурно предати човеку који воли Аллаха и Његовог Посланика. С његовим рукама ће Узвишени Аллах, дати победу.“ Омер, Аллах био задовољан њиме, вели: ‘Нисам пожелео бити предводник до тада. Стао сам очекујући да ме позове и да мени преда заставу’. Аллахов Посланик позва Алију, сина Ебу Талибова, па му предаде заставу и рече: ‘Иди и не осврћи се, док ти Аллах не дадне победу.’ Алија је кренуо мало, а затим не обазирући се, узвикну: ‘Аллахов Посланиче, докле ћу се се борити против непријатеља.’ Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, му тада рече: ‘Бори се против њих све дотле док не посведоче да нема другог бога осим Аллаха и да је Мухаммед Његов Посланик, па када то учине, онда ти је забрањена њихова крв и иметак, осим када то буде обавезно, а рачун ће полагати пред Аллахом.’“
رواه مسلم
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, обавестио је асхабе о скорој победи муслимана над Јеврејима из Хајбера, града близу Медине. Говорио им је да ће та победа бити остварена већ следећег дана, преко човека којем ће Посланик дати заставу, односно бајрак као симбол и знак војске. Тај човек има особину да воли Аллаха и Његовог Посланика, а такође и Аллах и Његов Посланик воле њега. Омер бин Хаттаб, Аллах био задовољан њиме, споменуо је да никада није желео вођство, нити му је био то циљ, осим тог дана, у нади да ће постићи оно што је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао о љубави Аллаха и Његовог Посланика. Омер је тада испружио своје тело (подигао се) како би га Посланик приметио, надајући се да ће бити позван и да ће баш он добити тај бајрак. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, позвао је Алију ибн Еби Талиба, Аллах био задовољан њиме, и дао му заставу, наредивши му да поведе војску. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, му је такође наредио да не одустаје од борбе нити се повлачи, било због одмора, прекида или примирја, све док му Узвишени Аллах не подари победу и освајање тих тврђава. Алија, Аллах био задовољан њиме, кренуо је са војском, а затим се зауставио, но није се окренуо како не би прекршио наређење Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Тада је подигао глас и упитао: „О Аллахов Посланиче, због чега и докле да се борим против ових људи?“ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, одговорио му је: „Бори се против њих док не посведоче да нема истинског бога осим Аллаха и да је Мухаммед Аллахов Посланик. Ако се одазову и прихвате ислам, њихове животе и иметке заштитили су од тебе, и забрањено ти је нанети им штету, осим у случају да почине злочин или прекршај за који заслужују казну по исламским прописима. Њихов обрачун је код Аллаха.“
Од Ну'мана бин Бешира, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Верници у својој међусобној љубави, милости и саосећању су попут једног тела; када се један орган разболи, са њим се солидарише остатак тела, кроз несаницу и температуру.“
متفق عليه
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам указује да међумуслиманско стање мора бити такво да једни другима желе добро, да се воле и међусобно помажу. Такође, ако се некоме штета наноси, сви саосећају са њим. Муслимани су попут једног тела, ако се део разболи, остатак тела на то реагује кроз несаницу и повишену температуру.
Од Абдуллаха бин Мес'уда, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Не припада нама онај ко се удара по образима, цепа одећу и нариче као у џахилијету (паганском добу)“.
متفق عليه
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је забранио и упозорио на неке радње које практикују људи из доба незнања (џахилијета), па је рекао: Није од нас (не припада нама): Прво: Онај ко се удара по образима, при чему се посебно спомиње образ јер је то најчешће у таквим ситуацијама; међутим, ударање других делова лица такође спада под забрану. Друго: Цепање одеће кроз коју се ставља глава услед велике узнемирености. Треће: Употреба речи и израза из времена паганства, попут дове за пропаст, нарицања, оплакивања и друге.
Од Енеса бин Малика, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је рекао: „Чуо сам Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да каже: Узвишени Аллах је рекао: ‘О сине Адамов, све док Ме будеш дозивао и молио, Ја ћу ти опраштати оно што си учинио и то Мени није тешко. О сине Адамов, када би твоји греси достигли небеске границе, а ти затим затражио од Мене опрост, Ја бих ти опростио! О сине Адамов, када би ми дошао с гресима колика је ова Земља, а затим дошао преда Ме, не приписујући Ми судруга, Ја бих ти исто толико опроста дао!’“
رواه الترمذي
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нас обавештава да је Узвишени Аллах казао у хадиси-кудсију: „Сине Адамов, докле год будеш тражио од Мене, надао се Мојој милости и не будеш падао у очај; опраштаћу ти грехе не осврћући се на њих, макар се радило и о великим гресима. Сине Адамов, да имаш греха толико да се са њима може испунити простор између небеса и Земље, а потом затражиш од Мене опрост, опростио бих ти их све не осврћући се на њихову бројност. „Сине Адамов, да након смрти станеш преда Мном са гресима колика је Земља, а умро си као монотеиста без икаквог вида многобоштва, указао бих ти опроста исто толико! Ја, заиста, много праштам. Све грехе праштам када неко умре изузев многобоштва.“
Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Јак верник је бољи и дражи Аллаху од слабог верника, а у обојици је добро. Настој да радиш оно што ће ти користити, и тражи помоћ од Аллаха и немој клонути, а када те нека недаћа погоди немој рећи: 'Да сам урадио тако, било би тако и тако', него реци: 'Аллах је одредио и урадио је шта је хтео.' Заиста, 'да сам' отвара ђаволу могућност деловања.“
رواه مسلم
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам скреће пажњу да су сви верници добри и корисни. Међутим, јак верник по питању веровања, одлучности, иметка и других видова снаге бољи је и дражи Узвишеном од слабијег верника. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам потом појашњава да верник треба да ради и подузима оно што му користи на оба света, те да се ослања на Аллаха и да тражи помоћ од Њега. После тога, забрањује нам се леност и слабост у чињењу онога што нам користи на оба света. Када верник уради оно што је до њега и затражи од Узвишеног Аллаха помоћ, ништа му не преостаје осим да се ослони на Њега. Нека зна да је Аллахов избор у сваком случају најбољи. А када га недаћа задеси, нека не говори: "Да сам урадио тако, било би тако и тако.“ "Доиста, 'да сам' отвара ђаволу могућност деловања.“"Да сам", у овом случају представља супротстављање Аллаховој одредби и жаљење за оним што је прошло. Напротив, потребно је да каже уз потпуну преданост и задовољство: "Аллах је тако одредио и урадио је оно што је Он хтео.“ Шта год да му се деси, десиће му се онако како је Узвишени одредио. Он чини шта хоће и нико Му се не може супротставити у Његовим одредбама и прописима.
Од Ебу Вакида ел-Лејсија, Аллах био задовољан њима, се преноси да је рекао: да када је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, изашао на Хунејн, прошао је поред дрвета од многобожаца које се звало Зату-енват. Они су на њега качили своје оружје. Асхаби тада рекоше Посланику: "О Аллахов Посланиче, дај да и ми имамо Зату-енват као што они имају Зату-енват.“ Посланик тада рече: "Субханаллах (слављен је Аллах). Рекли сте онако како је Мојсијев народ рекао њему: 'Направи и ти нама Бога, као што и они имају богове!' (Ел-Е'араф, 138.) Ви ћете, уистину, следити примере оних који су били пре вас.“
رواه الترمذي وأحمد
Када је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, изашао на Хунејн, а то је долина између Таифа и Мекке, са њим је било неколико асхаба који су скоро примили ислам. Прошли су поред једног дрвета које се зваше Зату енват (дословно: дрво на које се ствари каче). Наиме, многобошци су то дрво величали и на њега качили оружје и остали ратни прибор желећи да тиме постигну берићет. Када су то асхаби видели, од Посланика су затражили да и њима приреди неко дрво на којег ће качити оружје. Мислили су да је то дозвољено. Међутим, Посланик је почео славити Узвишеног када је то чуо, негирајућии њихов захтев и величајући Аллаха. Потом их је обавестио да њихов захтев личи оном од Исраелћана: "Направи и ти нама Бога, као што и они имају богове!“ Када су Исраелћани видели да неко други обожава кипове, затражили су да се и њима направе кипови које ће обожавати. Асхаби су тражећи ово, дакле, поступили на исти начин као и Исраелћани. На концу свега, Посланик је наговестио, упозоравајући, да ће у овом уммету бити оних који ће следити путеве хришћана и јевреја.
Од Ибн Аббаса, Аллах био задовољан њима, се преноси да је неки човек дошао Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, па су попричали око нечега, те му је тај човек рекао: "Оно што хоће Аллах и што хоћеш ти.“ Па му је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Зар ме чиниш Аллаху равним? Реци: ’Оно што само Аллах хоће.'“
رواه ابن ماجه والنسائي في الكبرى وأحمد
Неки је човек дошао Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, па су попричали око нечега, те му је тај човек казао: "Оно што хоће Аллах и што хоћеш ти.“ Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, га је укорио због тога и скренуо му је позорност да повезивање Аллаховог хтења са хтењем било којег Његовог створења са везником "и" представља мали ширк. Муслиману није дозвољено да се тако изражава. Потом га је упутио на правилан исказ: "Оно што само Аллах хоће.“ Потребно је, наиме, Аллахово хтење посебно издвојити и ничије друго хтење не доводити у исти контекст са Његовим.
Аиша, мајка правоверних, Аллах био задовољан њом, каже: "Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, једном се вратио с пута, а ја сам завесом са сликама коју сам имала прекрила једну полицу у својој соби. Када је то угледао Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, стргнуо је и рекао: 'Аиша, они који ће добити најтежу казну на Судњем дану јесу они који праве ликове сличне Аллаховим створењима.' Па смо од тога направили један или два јастука.“
متفق عليه
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је једном приликом ушао код Аише, Аллах био задовољан њом, а она је била прекрила малену полицу са завесом на којој су биле слике живих бића (онога што има душу). Посланик се тада наљутио ради Аллаха, што му се могло приметити и на лицу, па ју је стргнуо и рекао: да ће најтежу казну на Судњем дану имати они који праве ликове сличне Аллаховим створењима. Аиша нам казује да су после тога од те завесе направили један или два јастука.
