Hadeeth Cards
Da'wa cards that highlight great meanings from the noble prophetic hadiths in a simple style and attractive display that helps the Muslim to have a deeper understanding of his religion in an easy way






























Da'wa cards that highlight great meanings from the noble prophetic hadiths in a simple style and attractive display that helps the Muslim to have a deeper understanding of his religion in an easy way
Посланик, мир над њим, обавестио је о свом узвишеном положају код Аллаха Узвишеног, достигавши највиши степен љубави, као што је то постигао и Ибрахим, мир над њим. Због тога је порекао да има неког присног пријатеља мимо Аллаха, јер је његово срце испуњено љубављу према Аллаху Узвишеном. Да је имао присног пријатеља међу људима, то би био Ебу Бекр ес-Сиддик, нека је Аллах задовољан њиме. Затим је упозорио на прекорачење дозвољених граница у љубави, као што су то учинили Јевреји и Хришћани са гробовима својих посланика и добрих људи, док их нису претворили у божанства којима су се клањали мимо Аллаха. Они су градили богомоље и храмове на њиховим гробовима. Посланик, мир над њим, забранио је свом уммету да поступају на исти начин као они.
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нас обавештава да је Аллах љубоморан и да се срди као што је и верник љубоморан и што се срди. Разлог Аллахове љубоморе је то да верник чини оно што му је забрањено као што су: блуд, хомосексуализам, крађа, конзумирање алкохола и тако даље.
Посланик, мир над њим, обавештава да онај ко се закуне нечим осим Аллахом, Његовим именима или атрибутима, починио је неверство или многобоштво, јер заклињање подразумева узвишавање онога чиме се куне. А узвишеност припада искључиво Аллаху, па се заклетва може чинити само Аллахом, Његовим именима и атрибутима. Оваква заклетва сматра се мањим обликом многобоштва, али ако онај ко се заклиње узвелича оно чиме се заклиње на исти начин као што велича Аллаха, или чак више, то постаје већи облик многобоштва.
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам говори о лицемерима и њиховој лењости спрам обављања намаза, а поготово јације и сабаха. Када би знали њихову вредност и награду њиховог обављања у џемату (заједно у џамији), у џамију би долазили пузећи као што бебе пузе. Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је чврсто одлучио да се намаз успостави тако што ће поставити некога да га замени у предвођењу, а он би са скупином асхаба отишао до оних који не присуствују намазу у џемату како би им запалио куће, јер је грех којег су починили огроман. Међутим, он то није урадио будући да су у кућама жене, деца и они који имају оправдање за изостанак.
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нас обавештава да су најгори људи они који буду живи када наступи Судњи дан, те и они који од гробова праве џамије тиме што се клањају код њих или према њима.
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, обавештава нас да се највише боји за свој уммет малог ширка који означава претварање, жељу за репутацијом. То значи да човек чини добра дела ради људи. Потом је указао на казну на Судњем дану која следи онима који раде добра дела ради репутације. Наиме, биће им речено: "Идите ониме ради којих сте радили дела па утврдите да ли вам могу подарити награду за њих.“
Када је Посланик, мир над њим, послао Му'аза ибн Џебела, нека је Аллах задовољан њиме, у Јемен као позивача у веру и учитеља, објаснио му је да ће се суочити са народом који су хришћани, како би био спреман за сусрет са њима. Потом му је наредио да започне своју мисију позивањем на најважније ствари, корак по корак. Прво их позива да поправе своје веровање, тако што ће посведочити да нема божанства осим Аллаха и да је Мухаммед Његов посланик, јер тиме улазе у ислам. Када прихвате ту истину, наредиће им да обављају молитву, јер је она највећа обавеза након монотеизма (веровања у Аллахову једнођу). Када почну обављати молитву, наредиће богатима да дају зекат од своје имовине својим сиромашним суграђанима. Затим их је упозорио да не узимају најбољи део имовине, јер је обавеза давање осредњег дела. Потом га је саветовао да се клони неправде, како угњетени не би упутили молбу против њега, јер је молба угњетеног увек примљена.
Посланик, мир над њим, забрањује претераност и прекорачење граница дозвољеног у његовом хваљењу и описивању особинама које су својствене само Аллаху, или тврдњама да он (без Објаве) зна недокучиво, или да се призива заједно са Аллахом, као што су хришћани учинили са Исусом, сином Мерјеминим, мир над њим. Затим је објаснио да је он само роб од Аллахових робова и наредио да о њему кажемо: „Аллахов роб и посланик.“
Посланик, мир над њим, обавештава да ће најпречи да се он за њих заговара на Судњем дану бити они који искрено кажу: „Нема божанства осим Аллаха“ из срца, што значи да нема никога достојног обожавања осим Аллаха, и да буду чисти од многобоштва и лицемерства.