Hadeeth Cards
Da'wa cards that highlight great meanings from the noble prophetic hadiths in a simple style and attractive display that helps the Muslim to have a deeper understanding of his religion in an easy way
All
Prenosi se da je Harise b. Vehb El-Huza'i, radijallahu anhu, rekao: "Čuo sam Allahovog Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, da kaže: 'Hoćete li da vas obavijestim o džennetlijama? To je svaki slabašni i potlačeni, koji kada bi preklinjao Allaha za nešto, On bi mu to ispunio. Hoćete li da vam kažem ko su džehenemlije? To je svaki onaj po zlu poznat, uobraženi i oholi."
متفق عليه
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nas je u ovome hadisu obavijestio o nekim osobinama stanovnika Dženneta i Džehennema. Većina stanovnika Dženneta su oni koji su slabašni i ponizni radi Allaha, do te mjere da ih neki ljudi ponižavaju i omalovažavaju. Međutim, ovaj ponizni rob, ako bi se zakleo Allahom nadajući se Njegovoj plemenitosti, Allah bi mu ispunio ono na šta se zakleo i uslišao bi njegovu molbu i dovu. Većina stanovnika Džehennema su oni koji su po zlu poznati, surovi, žestoki u raspravama i nemoralni. Oni se ne žele povinovati dobru. Također, to su i oni uobraženi, koji se uzdižu, prejedaju, hodaju nadmeno i nevaljalo se ponašaju. Ukratko, to su oni koji odbacuju istinu i preziru druge.
Ebu Hurejra prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "U džennetu ima stotinu deredža (stupnjeva) koje je Allah pripremio mudžahidima na Allahovom putu. Između dvije deredže jest razdaljina kao između neba i Zemlje."
Hadis bilježi imam Buhari
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, saopćava u ovom hadisu o vrijednosti mudžahida na Allahovom putu, te govori o tome da im je Allah pripremio u džennetu stotinu stepeni. Između svakog stepena jest razdaljina kao što je između nebesa i Zemlje.
Od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi se da je kazao: "Allahov Poslanik, sallallau alejhi ve sellem, je rekao: 'Uzvišeni Allah kaže: 'Ja se prema Svome robu odnosim onako kako on misli o Meni. Ja sam sa njim kad Me se sjeti. Ako me spomene tajno, i Ja njega spomenem u tajnosti, a ako Me spomene u društvu, i Ja njega spomenem u još boljem društvu. Ko se Meni približi za jedan pedalj, Ja mu se približim za jedan lakat. Ko se Meni približi za jedan lakat, Ja se njemu približim za jedan hvat. A ko Meni ide hodom, Ja njemu idem trkom.''"
متفق عليه
Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, prenosi da je Allah Uzvišeni rekao: "Ja se prema Svome robu odnosim onako kako on misli o Meni. Postupam prema njemu onako kako on misli o Meni. Dajem mu ono što od Mene očekuje, bilo da je to dobro ili loše. Kada Me spomene, Ja sam s njim kroz milost, uputu, pažnju i podršku. Ako Me se sjeti u sebi i u osami, veličajući Me tesbihom (subhanallah), tehlilom (la ilahe illellah) ili na neki drugi način, i Ja njega spomenem u Sebi. A ako Me spomene u skupini, Ja njega spomenem u većoj i boljoj skupini od njegove." Ko se Allahu približi za jedan pedalj, Allah se njemu približi za jedan lakat. Ko Mu se približi za jedan lakat, On se njemu približi za jedan hvat. Ukoliko neko prema Allahu krene hodajući, Allah njemu krene užurbano. Kada se rob približi svom Gospodaru kroz pokornost Njemu, Gospodar Uzvišeni ga nagradi time što ga još više približi Sebi. Nagrada je onakva kakvo je djelo. Što je vjerniku potpunije robovanje Gospodaru, to Mu je on bliži. Allahova nagrada veća je od djela koja čovjek čini. Prema tome, Allahova nagrada je veća i masivnija od samih djela i po kvalitetu i po kvantitetu. Vjernik gaji lijepo mišljenje o Allahu, čini dobra djela i trudi se da bude što bolji sve dok Ga ne sretne.
Od Talhe b. 'Ubejdullaha radijallahu 'anhu, prenosi se da je rekao: "Neki čovjek iz Nedžda, raščupane kose došao je Allahovom Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem. Čuli smo mu glas, ali nismo razumjeli šta kaže dok se nije približio Allahovom Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem. Pitao je o islamu, a Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, mu reče: 'Pet namaza u toku dana i noći!' Na to mu čovjek reče: 'Imam li kakvih drugih obaveza osim toga?' On mu odgovori: 'Ne, osim dobrovoljno.' Zatim mu je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: 'I post mjeseca ramazana', a čovjek mu reče: 'Jesam li još šta dužan osim ramazana?', a on mu reče: 'Ne, osim dobrovoljno.' Zatim mu je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, spomenuo zekat, a čovjek upita: 'Imam li obaveza osim njega?' On mu odgovori: 'Ne, osim da udjeljuješ dobrovoljno!' Potom se čovjek okrenu, govoreći: 'Tako mi Allaha, niti ću na ovo šta dodati niti oduzeti!', na što Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: 'Uspjet će ako bude iskren!'"
متفق عليه
Neki je čovjek iz Nedžda došao Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem. Kosa mu je bila raščupana, a glas povišen. Ashabi nisu razumjeli šta govori, sve dok se nije približio Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, i upitao ga o dužnostima u islamu. Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, otpočeo je sa namazom, kazavši mu da je obaveza klanjati pet namaza tokom dana i noći. Čovjek upita: "Da li mi je pored tih pet namaza obaveza klanjati nešto drugo?" Odgovorio mu je: "Nije ti obaveza ništa osim osim ako želiš da klanjaš neke dobrovoljne namaze." Zatim je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, kazao da mu je obaveza postiti mjesec ramazan. Čovjek je upitao: "Da li pored ramazana moram postiti neke druge dane?" Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, mu kaza: "Ne moraš da postiš ništa mimo ramazana, osim dobrovoljno." Potom je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, spomenuo zekat, a čovjek ga je ponovo upitao da li pored toga mora još nešto novčano udjeljivati, pa mu je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, rekao da ne mora osim ako želi dobrovoljno. Nakon što je čuo od Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, islamske dužnosti, okrenuo se i Allahom zakleo da će te dužnosti izvršavati, ne dodajući ništa na njih, niti od njih oduzimajući. Poslije je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, kazao: "Ako je ovaj iskren onda će uspjeti."
Od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi se da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kazao: "Najbolji dan u kojem se Sunce rodilo, jeste petak; toga dana stvoren je Adem, toga dana uveden je u Džennet, toga dana izveden je iz njega, i Sudnji dan nastupit će u petak."
رواه مسلم
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kazuje nam da je najbolji dan u kojem se pojavi Sunce petak. Neke od odlika petka su: Toga dana Allah je stvorio Adema, toga dana uveo ga je u Džennet, toga dana izveo ga je iz Dženneta i spustio na Zemlju i toga dana će nastupiti Smak svijeta.
Ebu Hurejre, radijallahu 'anhu, prenosi da je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, kazao: "Na Sudnji dan doći će krupan i ogroman čovjek, koji kod Allaha neće biti težak ni koliko krilo mušice."
Muttefekun alejh
Onaj čovjek koji je na ovome svijetu bio krupan i koji se oholio nad ljudima svojim djelima i riječima, kod Allaha na Sudnjem danu neće biti vrijedan ni koliko krilo mušice i neće imati nikakvu vrijednost.
Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "Čovjek neće sakriti mahane nekoga drugog na dunjaluku, a da Allah neće njegove sakriti na Kijametskom danu."
رواه مسلم
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, objašnjava da kada musliman sakrije sramotu svoga brata muslimana u bilo kom aspektu, Allah će sakriti njegove sramote na Sudnjem danu. To je tako budući da je nagrada onakva kakva su djela. Allahovo sakrivanje za njega može značiti sakrivanje njegovih grijeha i pogrešaka od ljudi na Sudnjem danu, a može značiti da ga Allah neće pozvati na odgovornost za te grijehe, niti će mu ih spomenuti.
Prenosi se od Ebu Muslima el-Havlanija da je rekao: "Onaj koga volim i ko je za mene povjerljiv, kazao mi je nešto. Avf ibn Malik el-Ešdže'i, radijallahu anhu, mi je rekao: 'Bili smo kod Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, devet, ili osam, ili sedam dana, pa nas je upitao: 'Hoćete li dati prisegu Allahovom Poslaniku?' A mi smo mu malo prije toga već dali prisegu, pa smo mu odgovorili: 'Dali smo ti prisegu, Allahov Poslaniče.' Potom nas je ponovo upitao: 'Hoćete li dati prisegu Allahovom Poslaniku?' 'Dali smo ti prisegu, Allahov Poslaniče', odgovorismo. 'Hoćete li dati prisegu Allahovom Poslaniku?', ponovo će Poslanik, a mi mu pružismo ruke te kazasmo: 'Dali smo ti prisegu, Allahov Poslaniče. Na šta još da ti damo prisegu?' 'Na to da ćete samo Allaha obožavati i da nećete činiti širk, te da ćete obavljati pet namaza, da ćete biti pokorni', zatim je tiho nešto izgovorio, pa nastavio: 'i da nećete od ljudi ništa tražiti.' Vidio sam neke od tih ljudi poslije kada bi im spao prut, ne bi ni od koga zatražili da im ga doda."
رواه مسلم
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, jednom je prilikom bio sa nekoliko ashaba, pa je od njih zatražio da mu dadnu prisegu na nekoliko stvari: Prva: Da samo Allahu čine ibadet i da Mu ne čine širk. Ovo podrazumijeva da rade ono što im je Uzvišeni naredio i da se klone onoga što je zabranio. Druga: Obavljanje pet obaveznih namaza tokom dana i noći. Treća: Pokornost i poslušnost vladarima muslimana. Četvrta: Šta god da im treba, neka samo od Allaha to traže i nikako od ljudi. Prilikom isticanja ove stavke, Allahov Poslanik je to izgovorio tihim glasom. Ovi su ashabi postupali po rečenom. Prenosilac ovog hadisa je čak naglasio da je vidio nekoga od njih, kada bi mu spao bič, ne bi ni od koga zatražio pomoć da mu ga doda, već bi ga sam uzeo.
Ibn Mes'ud, radijallahu 'anhu, prenosi da je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, kazao: „Koga zadesi bijeda pa od ljudi bude tražio da mu tu bijedu otklone, neće je nikada prevazići. A koga snađe bijeda pa se Allahu obrati da mu je otkloni, postoji mogućnost da ga Allah odmah ili kasnije opskrbi.“
Hadis bilježi Tirmizi - Hadis bilježi Ebu Davud - Hadis bilježi imam Ahmed
Ibn Mes'ud, radijallahu 'anhu, prenosi da je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, kazao: „Koga zadesi bijeda tj. ima veliku potrebu, a ovaj se izraz u većini slučajeva koristi za siromaštvo i težak život. “pa od ljdui bude tražio da mu tu bijedu otklone”, tj. ljudima iznese tu svoju poteškoću i problem, žaleći se njima i tražeći od njih da je uklone. “neće je nikada prevazići”, tj. niti će kad ispuniti, jer kad god riješi jedan problem, zadesiće ga drugi koji je veći. “A koga snađe bijeda pa se Allahu obrati da mu je otkloni”, i osloni se na Njega postoji mogućnost da ga Allah odmah ili kasnije opskrbi onim što mu je dovoljno. Tj. putem smrti, tj. da mu neko od bogate rodbine umre pa ga naslijedi, kao što Uzvišeni kaže: “a onome koji se Allaha boji, On će izlaz naći i opskrbiće ga odakle se i ne nada; onome koji se u Allaha uzda, On mu je dosta.” (Et-Talak, 2-3.) ili će mu dati bogatstvo. Mirkatul-mefatih šerhu miškatil-mesabih, od imama Karija, prvo izanje, Darul-fikr, Bejrut, 1422, 4/1316.
