Hadeeth Cards
Da'wa cards that highlight great meanings from the noble prophetic hadiths in a simple style and attractive display that helps the Muslim to have a deeper understanding of his religion in an easy way
All
Prenosi se da je Imran b. Husajn, radijallahu 'anhuma, kazao: "Bili smo s Vjerovjesnikom, sallallahu 'alejhi ve sellem, u jednom vojnom pohodu. Putovali smo noću i pri kraju noći smo pospali. Putniku nema slađeg sna od ovoga, pa nas nije probudilo ništa nego samo sunčana žega. Prvi koji se probudio bio je taj i taj, iza njega taj i taj, a potom taj i taj. Četvrti je bio Omer b. Hattab. Kada bi Vjerovjesnik, sallallahu 'alejhi ve sellem, spavao, ne bi ga budili sve dok se ne bi sam probudio, jer mi nismo znali šta mu se pri njegovom spavanju dešava. Pošto se Omer probudio i vidio šta je zadesilo svijet, a bio je snažan čovjek, uzviknuo je tekbir i izgovarajući ga dizao je svoj glas. Neprestano je donosio tekbir i podizao glas da se i Vjerovjesnik, sallallahu 'alejhi ve sellem, od njegova glasa probudio. Kada se probudio, oni su mu se požalili na ono što ih je zadesilo. 'Nema štete.', rekao je. "Krećite!" Potom je i on krenuo, malo putovao, a onda odsjeo i zatražio vodu za uzimanje abdesta. Pošto je uzeo abdest i pošto je izučen ezan, on ga je s prisutnima i obavio. Kada je obavio namaz, vidio je kako neki čovjek stoji po strani i nije klanjao s njima. 'Šta te je, čovječe, omelo da nisi klanjao s ovim narodom?', upitao je 'alejhisselam. 'Zadesio me dženabet, a nema vode.', odgovorio je. 'Posluži se površinom čiste zemlje, ona ti je dovoljna.' Potom je Vjerovjesnik, sallallahu 'alejhi ve sellem,nastavio putovanje i svijet mu se potužio zbog žeđi. On je odsjeo, pozvao tog i tog, a pozvao je Aliju i rekao im: 'Idite i potražite nam vode!' Oni su otišli i susreli jednu ženu na kamili između dvije mješine, ili između dva mijeha vode. 'Gdje je voda?', pitali su je. 'Vodu nisam vidjela dan i noć, a naša je (muška) družina otputovala.' odgovorila je ona. 'Idi!', rekli su joj obojica. 'A kuda?', upitala je. 'Allahovom Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem.', odgovorili su. 'Je li to onaj što ga zovu konvertit (es-sabi')?', upitala je žena. 'To je upravo onaj na kog misliš. A sada kreni.' Oni su je doveli Vjerovjesniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, i ispričali mu ovaj slučaj i zatražili od nje da siđe sa svoje deve. Vjerovjesnik, sallallahu 'alejhi ve sellem, zatražio je jednu posudu i u nju kroz gornji otvor mješina, ili mijehova nasuo vode, zatim stegao te otvore, a odvezao donje otvore i narodu se razglasilo: 'Natočite i napijte se!' Ko je točio, taj je i natočio, a ko je htio piti, taj se i napio. Posljednje što je bilo jeste da je data posuda s vodom onome što ga je zadesio dženabet. 'Idi i salij je na sebe!', rekao mu je 'alejhisselam. 'Žena je stajala i gledala šta se radi s njenom vodom; tako mi Allaha, ona je ostala u mješini, a čak nam se činilo da su sada bile punije nego što su bile u samom početku. Vjerovjesnik, sallallahu 'alejhi ve sellem, rekao je. 'Skupite joj štogod!' Oni joj tada skupiše datula, brašna i još uprženog brašna. Tako su joj prikupili hrane, stavili u haljinu i natovarili je na devu, a haljinu (svežanj) stavili pred nju, i 'alejhisselam joj reče: 'Neka znaš, mi nismo ništa tvoje vode umanjili, nego je Allah Taj koji nas je napojio.' Ona je kasnije otišla svojima, a kako je kod njih izbivala, oni su je upitali: 'O ženo, šta te je toliko zadržalo?' 'Čudo.' 'Susrela su me dva čovjeka i odvela do onoga za koga se govori da je konvertit, pa je učinio tako i tako. Allaha mi, on je najveći čarobnjak između ovog i ovoga.', pokazujući sa svoja dva prsta, kažiprstom i srednjakom, dignuvši ih prema nebu, misleći time na nebo i zemlju - ili je stvarno Allahov Poslanik. Kasnije su muslimani napadali na idolopoklonike iz okolnih naselja, ali ne na naselje iz koga je bila ona. Jednog dana ona je rekla svome narodu: 'Ono što ja mislim, jeste da su ovi ljudi ostavili vas na miru namjerno, pa hoćete li stupiti u islam?' Oni su je poslušali i primili islam."
Muttefekun alejh
Ovaj nam hadis govori o nekoliko propisa i nadnaravnih djela koja su se pojavila ashabima, Allah njima bio zadovoljan. Jedne prilike bili su na putovanju, pa ih je savladao san i prošao ih je sabah namaz. Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, nije preostalo ništa drugo osim da im pojasni ono što im je obavezno da čine kada ih zadesi ovakvo stanje, a radi se o obavezi naklanjavanja namaza što prije. Među ashabima bilo je onih koji su osvanuli džunupi, a nisu imali vode, pa im je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, naredio da uzmu tejemmum. Iz ovog se razumije da u nedostatku vode tejemmum mijenja kupanje. Treća stvar jeste nadnaravno djelo koje se desilo Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem. Naime, ljudi su se žalili na žeđ i nedostatak vode, pa je on poslao nekog da traži vodu. Međutim, oni nisu pronašli vodu, ali su našli neku ženu koja je imala dvije mješine vode. Doveli su je Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, pa je on uzeo vode iz njene mješine, te uputio dovu Allahu Uzvišenom, tako da je vode bilo u izobilju, ashabi su se napili koliko su mogli, a bilo je vode i za onoga koji se trebao okupati, pa je i on uzeo koliko mu je trebalo. Nakon toga, ova žena uzela je mješine i kazala: "Kao da su sad punije nego što su ranije bile. Također, Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, naredio je da joj se sakupi hrana kao nagrada i nakdnada za vodu koju su od nje uzeli, što je kasnije bilo razlogom da ona i njeno pleme prihvate islam.
Od Aiše, r.a., prenosi se da je kazala: "Nakon što se Vjerovjesnik, s.a.v.s., vratio sa Hendeka, odložio oružje i istuširao, dođe mu Džibril, a.s., i kaza: 'Odložio si oružje! Tako mi Allaha, nismo ga odložili, pođi na njih!' Poslanik reče: 'Kuda da idem?' 'Tamo', reče Džibril, pokazujući na stranu gdje se nalazio Benu Kurejza. I Vjerovjesnik, s.a.v.s., pođe na njih." (Zabilježio ga je Buhari.)
Muttefekun alejh
Nakon što se Vjerovjesnik, s.a.v.s., vratio iz Bitke na Hendeku, a to je bitka protiv saveznika, kada ga je Uzvišeni Allah pomogao protiv idolopoklonika Kurejša i njihovih saveznika, ušao je u kuću odložio oružje i okupao se od prašine. U tom momentu dolazi mu Džibril, a.s., i govori mu: "Ti si odložio oružje, a meleki su još uvijek pod oružjem i nisu ga odložili." Onda mu je naredio da ide u borbu protiv plemena Benu Kurejza, a to je jevrejsko pleme koje je nastanjivalo predio oko Medine, i koje je, prekinuvši ugovor potpisan sa Allahovim Poslanikom, s.a.v.s., pomogo idolopoklonicima Kurejša. Allahov Poslanik, s.a.v.s., izašao je sa svojim ashabima i borio se protiv njih dok ga Uzvišeni Allah nije pomogao.
Od Aiše i Ibn Abbasa, r.a., prenosi se da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., proveo u Meki deset godina, koliko mu je objavljivan Kur'an, i u Medini deset." (Buhari)
Hadis bilježi imam Buhari
Iz hadisa se razumije da je Vjerovjesnik, s.a.v.s., proveo u Meki, nakon što je zadužen poslaničkom misijom, deset godina i u Medini također deset godina, te da mu je Kur'an objavljivan tokom čitavog tog perioda. Međutim, u drugim hadisima potvrđeno je da je njegov boravak u Meki, nakon primanja objave, trajao trinaest godina. Ove se predaje mogu uskladiti tako što će se reći da se Poslanik u Meki skrivao tri godine, a zatim je objava učestila, tako da oni koji prenose predaju o deset godina, kao da nisu ubrojali te tri godine, ili su to skratili na deset godina zaokružujući na cijeli broj.
Prenosi se od Ebu Hurejre: “Neka izaslanstva došla su kod Muavije. Bilo je to u ramazanu. Jedni drugima smo pripremali hranu. Ebu Hurejra nas je najčešće pozivao kod sebe. Pomislio sam: ‘Zašto da i ja ne pripremim jelo i ne pozovem ih kod sebe?!’ Naredio sam da se pripremi jelo. Rekao sam Ebu Hurejri, kada sam ga sreo, da mi dođe na iftar. On reče: ‘Pretekao si me u dobru!’ Kad se okupiše, Ebu Hurejra upita: ‘Zašto da vam ne ispričam jedan hadis koji se odnosi na vas, skupino ensarija?!’ Zatim je spomenuo oslobađanje Meke i rekao: ‘Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, stigao je u Meku. Za vođu jednog krila vojske odredio je ez-Zubejra, a za vođu drugog krila Halida. Onima koji nisu imali oklopa postavio je za vođu Ebu Ubejdu. Krenuli su kroz dolinu, a Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ostao je s ostatkom vojske. Ugledao me i rekao: ‘Ebu Hurejra!’ Rekao sam: ‘Izvoli, Allahov Poslaniče!’ On reče: ‘Sakupi mi ensarije!’ Okupili su se oko njega. Kurejšije su sakupile ljude iz raznih plemena i svoje pristalice i rekli: ‘Poturit ćemo ove naprijed – ako pobijede, bit ćemo s njima, a ako izgube, dat ćemo što smo im obećali.’ Allahov Poslanik je na to rekao: ‘Da li vidite sljedbenike Kurejšija i njihove pristalice?’ Stavio je ruke jednu na drugu i rekao: ‘Krenite, i srest ćemo se na Safi.’ Krenuli smo. Svako od nas ko je htio da ubije nekoga od njih ubio ga je, niko od njih se nije branio. Potom je došao Ebu Sufjan i rekao: ‘Allahov Poslaniče, nestade Kurejšija! Njih poslije ovog dana više neće biti.’ Na to Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: ‘Ko uđe u Ebu Sufjanovu kuću, siguran je.’ Tad su ensarije jedni drugima rekli: ‘Poslanika je obuzela ljubav prema njegovom gradu i samilost prema njegovom narodu!’ Tad je spuštena objava, a kad bi dolazila, to nam ne bi bilo skriveno i nepoznato. Naime, kad bi objava dolazila, niko od nas ne bi podizao pogled prema Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, sve dok se to ne bi završilo. Kad je objavljivanje završeno, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: ‘O ensarije!’ Rekli su: ‘Izvoli, Allahov Poslaniče!’ On reče: ‘Vi ste rekli: ‘Poslanika je obuzela ljubav prema njegovom gradu i samilost prema njegovom narodu!’’ ‘Da, rekli smo tako’, kazaše oni. On reče: ‘Ne, nije tako! Allahov rob i Poslanik učinio je hidžru Allahu i vama. Ja ću živjeti samo s vama i umrijeti uz vas.’ Krenuli su prema njemu plačući i govoreći: ‘Tako nam Allaha, mi smo to rekli samo iz ljubomore prema Allahu i Njegovom Poslaniku.’ Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaza: ‘Allah i Njegov Poslanik vam, uistinu, vjeruju i primaju to vaše opravdanje.’ Ljudi su nagrnuli u kuću Ebu Sufjanovu, a drugi su zaključali svoja vrata. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, došao je do Crnog kamena i dodirnuo ga, a zatim je počeo tavafiti oko Kabe. Kad je došao do jednog kipa koji je bio pored Kabe, a koji su mnogobošaci obožavali, u ruci je imao luk. Uzeo je luk za kraj i, kad je kipu sasvim prišao, počeo ga je ubadati u oko govoreći: ‘Došla je istina i nestalo je laži’ (el-Isra, 81). Kad je završio s tavafom, krenuo je prema Safi. Kad se uspeo na nju, okrenuo se prema Kabi, podigao ruke i počeo hvaliti Allaha i obraćati Mu se.’”
Hadis bilježi imam Muslim
Ebu Hurejre, radijallahu 'anhu, prenosi da su neki ljudi došli kod Muavije b. ebi Sufjana u Šam i to tokom ramazana. Jedni drugima su pravili hranu i jeli su zajedno. Ebu Hurejre je mnogo puta pravio hranu i druge zvao da jedu kod njega. Abdullah b. Rebah jednog dana odlučio je da napravi jelo i da druge zovne kod sebe. Nakon toga sreo je Ebu Hurejru i kazao mu: Pozivam te večeras kod sebe na večeru. Ebu Hurejre mu reče: Preduhitrio si me. Kada su se okupili, Ebu Hurejre kazao je prisutnima: O Ensarije, hoćete li da vam ispričam jedan hadis o vama. Spomenuo im je kazivanje o oslobođenju Mekke, kada je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, stigao u Mekku i kada je je Zubejra b. Avvama odredio za zapovjednika jednog, a Halida b. Velida za zapovjednika drugog krila vojske. Tom prilikom odredio je Ebu Ubejdu b. Džerraha da predvodi vojsku koja nije imala pancire i oklope. Poslije su se zaputili u dolinu Mekke, a Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bio je u sredini vojske. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pogledao je u jednom trenutku prema Ebu Hurejri i kazao mu da pozove Ensarije i nikog više osim njih.Okupili su se oko njega. Kurejšije su sakupile ljude iz raznih plemena i svoje pristalice i rekli: ‘Poturit ćemo ove naprijed – ako pobijede, bit ćemo s njima, a ako izgube, dat ćemo Muhammedu ono što želi i što smo im obećali.’ Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naredio je da se pobiju grupe okupljene oko Kurejša i da se skupe na brdu Saffa kod Mekke. Ashabi su krenuli ubijati grupe Kurejšija i niko od njih nije mogao da se spasi. Tada je došao Ebu Sufjan i kazao: O Allahov Poslaniče, nestade Kurejšija! Njih poslije ovog dana više neće biti.’ Na to Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče: ‘Ko uđe u Ebu Sufjanovu kuću, siguran je.’ Tad su ensarije jedni drugima rekli: ‘Poslanika je obuzela ljubav prema njegovom gradu i samilost prema njegovom narodu!’ Pomislili su da je on obustavio ubijanje Kurejšija i da će se vratiti da u Mekki živi te da će napustiti njih i Medinu. To im je palo teško, pa je Allah dao Objavu koju im je Poslanik saopćio. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kazao im je: ‘Vi ste rekli to i to.’ ‘Da, rekli smo tako’, kazaše oni. Ovo je jedna od Poslanikovih mudžiza. Kada bi dolazila Objava Poslaniku, to bi ashabi vidjeli. Ne bi dizali svoj pogled dok se Objava ne bi završila. Kada ih je Poslanik obavijestio o onome što su kazali i kada ih je upoznao s tim da je on pravi poslanik kojem dolazi Objava i da govori o stvarima kojima nije prisustvovao, kao što je slučaj ovdje, to je značilo da oni trebaju imati povjerenje u njega, jer je on Allahov rob i Poslanik. Zatim ih je umorio, kazavši da se on iselio kod njih i da će s njima nastaviti živjeti i kod njih umrijeti. Ovo je također jedna od mudžiza. Kada im je sve to kazao, oni su se izvinuli i kazali da su to rekli samo zbog ljubomore i želje da se druže s njim i da se okoriste njegovim boravkom s njima, u smisli da ih vodi pravim putem, kao što Allah kaže: "Ti doista vodiš pravom putu." Poslanik im je kazao da Allah i Njegov Poslanik znaju da oni govore istinu i da primaju njihovo izvinjenje. Kada je Poslanik kazao da se ide u kuću Ebu Sufjana i da će tamo biti sigurni, ljudi su počeli hrliti i zaključavati svoja vrata. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, došao je do Crnog kamena i dodirnuo ga, a zatim je počeo tavafiti oko Kabe. Kad je došao do jednog kipa koji je bio pored Kabe, a koji su mnogobošaci obožavali, u ruci je imao luk. Uzeo je luk za kraj i, kad je kipu sasvim prišao, počeo ga je ubadati u oko govoreći: ‘Došla je istina i nestalo je laži.’ Kad je završio s tavafom, krenuo je prema Safi. Kad se uspeo na nju, okrenuo se prema Kabi, podigao ruke i počeo hvaliti Allaha i obraćati Mu se.’”
Selema b. el-Ekva, radijallahu anhu, ispričao je: “Borili smo se skupa s Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, na Hunejnu. Kad smo se suočili s neprijateljem, krenuo sam naprijed i uspeo se na jedan brežuljak. Tu me je dočekao neki neprijateljski vojnik. Odapeo sam na njega strijelu, pa mi se izgubio iz vida. Ne znam šta je bilo s njim. Pogledao sam i vidio da su se neprijateljski vojnici uspeli na drugo brdo i sukobili s Vjerovjesnikovim, sallallahu alejhi ve sellem, drugovima. Tad su se ashabi dali u bijeg. Vratio sam se poražen. Na meni su bila dva ogrtača. Jedan sam obukao kao donji, a drugi kao gornji haljetak. Donji se utom razvezao, pa sam ga ponio i tako prošao pored Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koji je bio na svojoj crnobijeloj mazgi. Kad me je ugledao, rekao je: ‘Ibnul-Ekva je vidio nešto što ga je uznemirilo!?’ Kad su mnogobošci opkolili Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, on je sišao sa mazge, zatim je uzeo šaku prašine i bacio je u njihova lica govoreći: ‘Unakažena bila!’ I svima su se oči napunile prašinom. Zatim su se nevjernici dali u bijeg, Allah ih je porazio. Potom je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, podijelio muslimanima ratni plijen koji je ostao iza njih.”
Hadis bilježi imam Muslim
Ebu Selema pripovijeda da su se borili skupa s Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, na Hunejnu. Kad su se suočili s neprijateljem, Ebu Selema krenu naprijed i uspe se na jedan brežuljak. Tu ga je dočekao neki neprijateljski vojnik. Odape Ebu Selema na njega strijelu, pa mu se on izgubi iz vida. Nije znao šta je bilo s njim. Pogledao je i vidio da su se neprijateljski vojnici uspeli na drugo brdo i sukobili s Vjerovjesnikovim, sallallahu alejhi ve sellem, drugovima. Tad su se ashabi dali u bijeg. Ebu Selema vratio se poražen. Na njemu su bila dva ogrtača. Jedan je obukao kao donji, a drugi kao gornji haljetak. Donji se utom razvezao, pa ga je ponio i tako prošao pored Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koji je bio na svojoj crnobijeloj mazgi. Kad ga je Poslanik ugledao, rekao je: “Ibnul-Ekva je vidio nešto što ga je uznemirilo!?” Kad su mnogobošci opkolili Allahova Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, on je sišao sa mazge, zatim je uzeo šaku prašine i bacio je u njihova lica govoreći: “Unakažena bila!” I svima su se oči napunile prašinom. Zatim su se nevjernici dali u bijeg, Allah ih je porazio. Potom je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, podijelio muslimanima ratni plijen koji je ostao iza njih.
Alija, radijallahu anhu, izjavio je: “Nakon što me je Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, prilikom Bitke na Hajberu, kad sam dobio zastavu, pomilovao po licu i pljucnuo u moje oči, nisam osjetio bol u očima, a ni glavobolju.”
Hadis bilježi Ebu J'ala - Hadis bilježi imam Ahmed
Alija b. ebi Talib osjećao je bol u očima, u bici na Hajberu, pa ga je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pomilovao po licu i pljucno u oči, te je uz Allahovu pomoć ozdravio. Nakon toga dao mu je bajrak, pa je Allahovom voljom on zauzeo utvrde Hajbera. Alija je kasnije kazao da nije imao nikakav bol, od kada ga je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pomilovao po licu i pljucnuo u oči na Hajberu. Ovo je je jasna mudžiza Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.
Ebu Ala b. Umejr, radijallahu anhu, kazuje: “Bio sam prisutan kad je Katada b. Milhan ležao na samrti. Neki je čovjek prošao kroz stražnji dio kuće, te sam ga opazio na Katadinom licu – imaše sjajno lice, kao da je namazano uljem, jer ga je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pogladio po licu.”
Hadis bilježi imam Ahmed
Ebu Ala b. Umejr bio je kod Katade b. Milhana, radijallahu anhu, koji je ležao na samrtnoj postelji, te je neki čovjek prošao stražnjim dijelom kuće, a Ebu Ala vidio ga je na licu Katade, jer je njegovo lice bilo poput ogledala i izgledalo je kao da je namazano uljem. Lice Katade ovako je izgledalo jer ga je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, jednom prilikom pogladio po licu. Zbog tog čina i bereketa Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, njegovo lice postalo je čisto i sjajno.
Alija b. Ebu Talib, radijallahu anhu, gasulio je Resulullahovo, sallallahu alejhi ve sellem, tijelo, te je gledao hoće li uočiti na njemu promjenu koja se pojavi na tijelu umrlih ljudi, i nije je uočio. Zatim je rekao: “Draži si mi od oca, mirisao si za života, a mirišeš, evo, i nakon smrti!”
Hadis bilježi Ibn Madže
Alija je gasulio Poslanika islama, pa je pazio hoće li uočiti izlazak mokraće, izmeta ili bilo čega drugog, što se, usljed opuštenosti tijela, obično pojavi na tijelu umrle osobe, ali ništa nije uočio. Nakon toga rekao je: “Draži si mi od oca, mirisao si za života, a mirišeš, evo, i nakon smrti!”
Prenosi se da je Aiša, radijallahu 'anha, kazala: "Ni na jednu suprugu Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, nisam bila ljubomorna, osim na Hatidžu, a nisam je zapamtila." Govorila je: "Kada bi Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, zaklao ovcu, govorio bi: 'Pošaljite mesa i Hatidžinim prijateljicama.' Jednog dana sam ga naljutila, pa sam rekla: 'Hatidža!', a on reče: 'Ja sam opskrbljen ljubavlju prema njoj.'"
Hadis bilježi imam Muslim
Aiša, radijallahu 'anha, kazuje da ona nije bila ljubomorna ni na jednu suprugu Vjerovjesnika, sallallahu 'alejhi ve sellem, osim na Hatidžu, radijallahu 'anha, i pored činjenice da je Hatidža preselila prije nego je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, stupio u brak sa Aišom. Kada bi Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, zaklao ovcu, dio mesa bi poslao Hatidžinim prijateljicama. Jednog dana je Aiša naljutila Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem i rekla mu da on mnogo spominje Hatidžu. Tada joj je on kazao da ga je Allah opskrbio ljubavlju prema njoj.
