Hadeeth Cards
Da'wa cards that highlight great meanings from the noble prophetic hadiths in a simple style and attractive display that helps the Muslim to have a deeper understanding of his religion in an easy way
All
Абдуллах бин Мес'уд, Аллах био задовољан њиме, је рекао: "Упитао сам Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, о делу које је Аллаху најдраже. Он ми је казао: ‘Намаз обављен у за њега предвиђено време.’ ‘Које после тога?’, затим сам упитао. ‘Доброчинство према родитељима’, одговори он. ‘А које после?’, упитах. ‘Борба на Аллаховом путу’, одговори Посланик.’ То ми је одговорио Аллахов Посланик, а да сам га још више испитивао, још би ми више тога казао.“
متفق عليه
Једном приликом Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је био упитан о делу које је Аллаху најдраже. Рекао је да је то обавезни намаз који се обави у прописаном времену. Затим доброчинство према родитељима и испуњавање њихових права, као и чување од непослушности њима. а потом борба на Аллаховом путу. То је борба којом се намерава уздићи Аллахова реч и одбранити ислам и муслимани. За ту борбу се жртвује и живот и иметак. Ибн Мес'уд, Аллах био задовољан њиме, је рекао да га је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, подучио овим делима. Да му је још више питања поставио, Посланик би му још више одговорио.
Од Ебу Хурејре, нека је Аллах задовољан њиме, преноси се да је Посланик, нека су Божији благослови и мир над њим, рекао: „Нема ни једног дана у којем људи освану, а да не сиђу два мелека, од којих један каже: ‘Аллаху, надомести ономе који удељује’, а други каже: ‘Аллаху, уништи иметак ономе ко шкртари.’“
متفق عليه
Посланик, нека су Божији благослови и мир над њим, обавестио је да сваког дана када Сунце изађе, два анђела сиђу и дозивају, па један од њих каже: „О Аллаху, надокнади иметак ономе који троши на чињење добрих дела у име Тебе, на породицу, на госте и добровољне прилоге, дај му боље од онога што је потрошио, и подари му благослов.“ А други каже: „О, Аллаху, дај ономе ко задржава (и не троши у добра дела) пропаст, и уништи његово богатство које је ускратио онима који су га заслужили.“
Сехл б. Са'д, Аллах био задовољан њиме, преноси да је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, на дан Хајбера рекао: "Сутра ћу предати заставу човеку преко којег ће Аллах дати победу под његовим вођством. Он воли Аллаха и Његовог Посланика и њега воли Аллах и Његов Посланик. Свет је ту ноћ провео причајући о томе коме ли ће је дати. Када су осванули, отишли су Аллаховом Посланику и свако од њих је желео да њему буде дата. Тада је Посланик упитао: "Где је Алија б. Еби Талиб?“ "Боле га очи“, неко рече. Кренули су по њега па су га довели. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, му је пљуцнуо у очи и проучио му дову. Оздравио је као да га ништа није ни болело. Потом му је дао заставу, а Алија рече: "Хоћу ли се борити против њих док не буду попут нас?“ Он рече: "Полако иди док не дођеш у њихово место, потом их позови у ислам и обавести их какве обавезе имају према Узвишеном Аллаху, јер, тако ми Аллаха, да будеш узрок да Аллах упути једног човека боље ти је од црвених камила.“
متفق عليه
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, обавестио је да ће муслимани победити Јевреје на дан битке на Хајберу и то путем човека којем ће он дати бајрак, односно заставу коју војска користи као свој знак распознавања и симбол. Једна од особина тог човека јесте да он воли Узвишеног Аллаха и Његовог Посланика, те да га воле Аллах и Његов Посланик. Асхаби су заноћили с питањем: ко ће добити тај бајрак, надајући се да ће баш свако од њих имати ту почаст и одлику. Када је свануло, отишли су до Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, надајући се да ће управо они добити ту одлику. Тада је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, упитао где се налази Алија б. Еби Талиб, Аллах био задовољан њиме? Неко је рекао да је болестан и да има болове у очима. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, послао је некога по Алију, па када су га довели, он је пљуцнуо у његове очи својом часном и чистом пљувачком, те му је проучио дову, након које је Алија оздравио. Он му је тада предао бајрак и наредио му да крене благо и смирено, док не дође до непријатељских утврда. Прво им треба понудити ислам, па ако се одазову, онда их треба обавестити о њиховим осталим дужностима. Потом је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, појаснио вредност позивања у ислам и да је ономе ко буде узрок нечије упуте то боље него да има црвене камиле које су тада биле највреднији арапски иметак, које би дао као милостињу.
Од Зејда бин Халида, Аллах био задовољан њим, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Ко припреми једног борца на Аллаховом путу, као да се и он сам борио. А ко се побрине за оне што их борац оставља иза себе, као да се и он борио.“
متفق عليه
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нас обавештава да онај ко се побрине за припрему борца на Аллаховом путу, ко му обезбеди све што му је потребно за пут и за борбу као што је превозно средство, храна, финансије и тако даље – и за њега важи пропис борца и добиће такву награду. Осим тога, онај ко се побрине за породицу и кућу коју је борац оставио иза себе, и он ће имати награду борца на Аллаховом путу.
Јахја бин 'Умаре ел-Мазини је рекао да је био присутан када је 'Амр бин Еби Хасен затражио од Абдуллаха бин Зејда да му појасни како је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, узимао абдест. Абдуллах бин Зејд је затражио посуду, па је узео абдест онако како га је Посланик узимао. Наиме, нагнуо је посуду на своје руке, па их је опрао три пута. Затим је ставио своју руку у посуду, па је испрао три пута уста и нос, једном шаком. Потом је ставио своју руку у посуду, па је опрао своје лице три пута. Ставио је поново своју руку у посуду, па је опрао руке до иза лаката по два пута. Затим је ставио руку у посуду па је потрао предњи и задњи део главе. Потом је опрао своје ноге до иза чланака.
متفق عليه
Абдуллах бин Зејд, Аллах био задовољан њиме, нам практично појашњава како је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, узимао абдест. Затражио је малу посуду са водом, те ју је нагнуо, посуо воду па је три пута опрао шаке изван посуде. Затим је ставио руку у посуду и захватио воду, те је испрао уста и нос три пута са три прегршти воде. Потом је опет ставио руку у посуду и три пута опрао лице. Захватио је воду, након тога, те је опрао руке укључујући и лактове по два пута. После тога, руке је ставио у посуду па је потрао главу њима. Почео је од места где коса почиње расти па све до потиљка, до горњег дела врата, а затим их је вратио до места одакле је почео са потирањем. На крају, опрао је ноге заједно са чланцима.
Аммар бин Јасир, Аллах био задовољан њиме, је рекао: "Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, ме је послао да обавим нешто. Oџунупио сам се и будући да нисам имао воде, легао сам на земљу и ваљао се као што се ваља животиња. Када сам се вратио испричао сам Аллаховом Посланику па ми он рече: ‘Било ти је довољно овако’, па је дотакао својим длановима земљу једанпут, те је левом руком потрао по десној, а затим вањске делове шака и на крају је потрао лице.“
متفق عليه
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је једном приликом послао Аммара бин Јасира на путовање како би му неке потребе испунио. На путовању, Аммар је постао џунуб путем сексуалног односа или ејакулације, а није имао воде да се окупа. Познавао је како да узме тејеммум уместо абдеста, али му није било познато како да поступи када треба да се окупа од џунуплука. Помислио је, као што се уместо абдеста тејеммум узима са неким деловима тела, да се тако мора цело тело обухватити са земљом као што се цело опере водом. Услед тога, превртао се је по земљи све док му цело тело није дотакло земљу, а потом је обавио молитву. Када се вратио Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, споменуо му је како је поступио, желећи тиме да зна да ли је исправно поступио или не. Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, му је након тога разјаснио да је исти начин узимања тејеммума уместо абдеста и гусула. Потребно је, наиме, длановима дотаћи земљу једанпут, те левом руком потрати по десној, а затим по вањском делу шака и напослетку потрати лице.
Џерир бин Абдуллах, Аллах био задовољан њиме, преноси: "Дао сам присегу Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, на сведочанство да нема истинског бога мимо Аллаха, да је Мухаммед Његов Посланик, на обављање молитве, давање зеката, на послушност и покорност владару и искрен однос према сваком муслиману.“
متفق عليه
Истакнути асхаб, Џерир бин Абдуллах, Аллах био задовољан њиме, нам казује да је дао присегу и уговор Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да ће испољавати монотеизам и да ће обављати пет обавезних молитви током дана и ноћи, водећи рачуна о њиховим условима, темељима, обавезним и похвалним стварима. Такође, обавезао се и да ће давати прописани зекат који представља обавезни материјални ибадет. Он се узима од богатих и даје сиромашнима и другима којима је намењен. Поред тога, он се обавезао и да ће бити послушан владарима, те да ће имати искрен однос према свим муслиманима, радећи оно што им користи и одагнавајући од њих оно што им штети.
Му'аз бин Џебел, Аллах био задовољан њиме, је рекао: да му је Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „О Му'азе, ја те заиста волим, па ћу те посаветовати. Немој пропустити да на крају сваког намаза кажеш: ‘Аллаху мој, помози ми да Те величам (зикр), да Ти будем захвалан и да Те на најлепши начин обожавам!’“
رواه أبو داود والنسائي وأحمد
Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је узео Му'аза, Аллах био задовољан њиме, за руку па му је рекао: Тако ми Аллаха, ја те, заиста волим. Опоручујем ти о Му'азе да не пропушташ учење дове на крају сваког намаза: „Аллахумме е'инни 'ала зикрике“ (Аллаху мој, помози ми да Те зикр чиним тј. величам), „ве шукрике“ (да Ти будем захвалан), да би задобио још благодати и одагнао од себе несреће, „ве хусни 'ибадетике“ (и да Те на најлепши начин обожавам), то јест искрено се покоравајући Узвишеном Аллаху у складу са праксом Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега.
Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао је: ‘Узвишени Аллах каже: ‘Свако дело које уради син Адамов припада њему, осим поста! Заиста, пост је Мој и Ја за њега посебно награђујем.’ Пост је штит! Када неко од вас буде постео, нека не говори ружне речи и нека не диже глас. Ако га неко буде псовао или се сукобио с њим, нека каже: ‘Ја постим!’ Тако ми Онога у Чијој је руци Мухаммедова душа, задах из уста постача код Аллаха је лепши од мириса миска! Постач има две радости: када се ифтари и када сретне свога Господара.“’
متفق عليه
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нас обавештава у хадиси кудсијју: Свако дело Адамовог сина се награђује од десет до седам стотина пута, осим поста, јер је пост ибадет који се чини искључиво ради Аллаха и у њему нема претварања. Зато Узвишени посебно награђује за пост и награда постача ће бити умногостручена. Затим је рекао: „Пост је штит“, тј. њиме се штити од Ватре, с обзиром да се кроз пост суздржавамо од прохтева и греха, а Ватра је прекривена прохтевима и страстима. „Када неко од вас буде постео, нека не говори ружне речи“, односно израз „рефес“ који се овде спомиње може да указује да сполни однос и све што води ка њему, те га се постач треба клонити, а исто тако може да се односи на сваки ружан говор. „...и нека не диже глас...“, расправљајући се, тј. нека не галами и нека не улази у расправе и препирке. „Ако га неко буде псовао или се сукобио с њим“ током рамазана, нека каже: Ја постим, јер можда ће овај престати и повући се. Међутим, уколико овај настави и нападне га, постач ће се постепено бранити, онако како ситуација захтева. Затим се Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, заклео Оним у Чијој руци је његова душа, да је промена мириса уста постача због поста дража Узвишеном Аллаху на Судњем дану од мириса миска, те да је за то већа награда од коришћења парфема који се препоручује петком и у скуповима зикра (научним скуповима где се проучава вера). Постач има две радости: када ифтари, радостан је због свог ифтара јер су нестали глад и жеђ, пошто му је дозвољено да прекине пост, и радостан је због тога што је употпунио свој пост и завршио свој ибадет, а то је Аллахова благодат Који му је олакшао све то и Који ће га помоћи у наредном посту. „...и када сретне свога Господара, радоваће се своме посту.“ Пост ће му донети велике награде.
