Hadeeth Cards
Da'wa cards that highlight great meanings from the noble prophetic hadiths in a simple style and attractive display that helps the Muslim to have a deeper understanding of his religion in an easy way
All
Од Рафи'а ибн Хадиџа, радијаллаху анху, преноси се да је рекао: „Били смо са Послаником, алејхисселам, у месту Зул-Хулејфа, када су људи огладњели. Узели су камиле и овце као ратни плен, па су их пожурили заклати, скували и ставили у котлове. Посланик, алејхисселам, био је у зачељу групе. Када је стигао, наредио је да се котлови преврну. Затим је поделио плен, па је за десет оваца одредио вредност једне камиле. Једна камила је побегла, па су је људи покушали ухватити, али безуспешно. У групи је било мало коња. Један човек је уперио стрелу у камилу и Аллах ју је зауставио (тј. погодио ју је). Посланик је рекао: ‘Заиста, ова стока има дивљу природу попут дивљих животиња. Шта год не можете ухватити, поступите с њом овако.’ Рафи' је питао: ‘Очекујемо сутра непријатеља, а немамо ножева. Да ли можемо клање вршити трском?’ Посланик је рекао: ‘Шта год пролива крв и спомене се Божије име над тим, једите, осим зуба и ноктију. Испричаћу вам о томе: зуб је кост, а нокат је служио као нож Абесинаца.’“
متفق عليه
Рафи' ибн Хадиџ, радијаллаху анху, испричао је да су били са Послаником, алејхисселам, у месту Зул-Хулејфа. Људе је задесила глад, па су запленили камиле и овце од мушрика. Пожурили су да их закољу и припреме плен пре него што га Посланик подели. Заклали су стоку и ставили месо у котлове, а да претходно нису затражили дозволу од Посланика, алејхисселам, који је био у зачељу групе. Када је сазнао за то, наредио је да се котлови преврну, те је све из њих било просуто. Потом је расподелио плен међу њима, одредивши да десет оваца вреди колико једна камила. Једна камила је побегла, а људи нису могли да је ухвате. Било је мало коња међу њима, па је један човек устрелио камилу стрелом, и Аллах је задржао животињу за њих. Посланик, алејхисселам, рекао је: „Заиста, ова стока има дивљу природу попут дивљих животиња. Шта год не можете ухватити, поступите с њом овако.“ Рекао је Рафи: „Надамо се да ћемо сутра изаћи пред непријатеља, а плашимо се да би клање могло наштетити оштрини нашег оружја, а потреба за клањем је хитна, а немамо нож код себе. Да ли можемо да закољемо шупљим трсним штаповима?“ Рекао је Посланик, алејхисселам: „Шта год обилно пролива крв, и при томе се спомене 'бисмиллах', то једите, осим зуба и нокта. То је зато што је зуб је кост, а нокат користе неверници из Хабеша, Абесиније.“
Хузејфе, Аллах био задовољан њиме, каже: "Био сам са Послаником, нека је Аллахов благослов и мир на њега, па је отишао до сметлишта, те је стојећи извршио малу физиолошку потребу. Ја сам се удаљио, а он ми рече: 'Дођи.‘ Дођао сам до његових пета, а он се абдестио и притом потрао по мествама.“
متفق عليه
Хузејфе б. ел-Јеман, Аллах био задовољан њиме, нас обавештава да је био са Послаником, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и да је Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, хтео обавити физиолошку потребу па је отишао иза зида где су људи одлагали отпад и ту ју је обавио стојећи. Иначе, физиолошку потребу је вршио седећи. Хузејфе се тада удаљио од њега, а он, нека је Аллахов благослов и мир на њега, му рече: "Дођи.“ Тада се Хузејфе приближио док није стао иза њега, до стопала, како би му био као застор од погледа у том тренутку. Затим је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, узео абдест, и када је дошао ред на прање стопала, он је потрао по мествама - а оне су биле од танке коже или нечега сличнога, те су прекривале чланке, а није их скинуо.
Од Енеса бин Малика, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је рекао: Један човек је ушао у џамију у дан петка кроз врата која су била окренута према кући званој Кућа суда, док је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, стајао и држао проповед. Тај човек се окренуо према Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, а затим му рекао: „О, Аллахов Посланиче, имовина пропаде и путеви су прекинути, па моли Аллаха да нам подари кишу“. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, подигао је руке и рекао: „Аллаху мој, дај нам кишу! Аллаху мој, дај нам кишу! Аллаху мој, дај нам кишу!'' Енес каже: „Тако ми Аллаха, нисмо видели на небу ниједан облак, нити облачак. Између нас и брда Сел' није било ниједне грађевине или било какве куће која би заклањала небо.“ Тада се иза брда Сел' појавио облак као штит. Када је стигао до средине неба, раширио се и почела је падати киша. Тако ми Аллаха, сунце нисмо видели шест дана! Следећег петка, док је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, стајао и држао проповед, ушао је неки човек кроз иста врата, окренуо се према Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и рекао: „О, Аллахов Посланиче, стока нам пропада и путеви су прекинути, па моли Аллаха да киша престане да пада.'' Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, подигао је руке и рекао:„Аллаху мој, око нас је спусти, а не на нас! Аллаху мој, на брежуљке, на висоравни, у долине и на расаднике!“ Онда је киша престала падати, и изашли смо и шетали, а сунце је грејало. Шерик је рекао: „Питао сам Енеса бин Малика: ‘Да ли је то био онај исти човек?’, он је одговорио: ‘Не знам.’“
متفق عليه
Један бедуин (пустињски житељ) је ушао у џамију Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, у дан петка кроз западна врата џамије, окренута према кући Омера бин ел-Хатаба, нека је Аллах задовољан њиме. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, стајао је и држао проповед. Човек је пришао Посланику и рекао: „О, Аллахов Посланиче, стока нам је пропала, путеви су прекинути због смрти стоке која превози људе или због њеног ослабљења од глади. Моли Аллаха да нам подари кишу.“ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, подигао је руке и рекао: „О, Аллаху, подари нам кишу! О, Аллаху, подари нам кишу! О, Аллаху, подари нам кишу!“ Енес бин Малик, нека је Аллах задовољан њиме, каже: „Заклињем се Аллахом, нисмо видели ни један облак на небу, нити икакав облачак. Између нас у џамији и брда Сел', западно од џамије одакле је облак дошао, није било ниједне куће или зграде која би заклањала видик.“ Енес, нека је Аллах задовољан њиме, каже: „Тада се иза брда појавио облак, округлог облика, попут штита или мале плочице. Када је стигао до средине неба над Медином, раширио се и почела је киша. Заклињем се Аллахом, нисмо видели Сунце од кише све до следећег петка, када је тај човек поново ушао кроз та врата. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, стајао је и држао проповед, а човек је стајао пред њим и рекао: „О, Аллахов Посланиче, имовина нам пропада и путеви су прекинути; молим те да замолиш Аллаха да киша престане падати над нама.“ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, подигао је руке и рекао: „О, Аллаху, усмери кишу око нас, а не на нас! О, Аллаху, на оно што се уздиже из земље, на брегове, мала брда, долине и стабла.“ Енес каже: „Облак који је доносио кишу се растерао, и ми смо изашли и ишли под сунцем.“
Умму Кајс бинт Михсан, Аллах био задовољан њоме, преноси да је дошла код Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, са својим малим сином који још није јео храну. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, положио је дете у своје крило. Дете се помокрило на његову одећу, па је затражио воду и попрскао одећу, али је није прао.
متفق عليه
Дошла је Умму Кајс бинт Михсан, нека је Аллах задовољан њоме, код Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, са својим сином који због малог узраста још није почео да једе храну. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, положио је дете у своје крило. Дете се помокрило на његову одећу, па је он затражио воду, попрскао одећу, али је није прао.
Алија бин Еби Талиб, Аллах био задовољан њиме, је рекао: „Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је узео свилу у леву руку, а злато у десну, потом их је подигао и рекао: ‘Ово двоје је забрањено мушкарцима мога уммета, а дозвољено је женама.’“
رواه أبو داود والنسائي وابن ماجه
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је једном приликом узео комад свиле у леву, а украс од злата у десну руку, те је потом казао: „Свила и злато су забрањени мушкарцима да их носе, а женама су дозвољени.“
Од Џабира бин Абдуллаха, нека је Аллах задовољан њиме, преноси се да је рекао: „ Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, био је на путовању када је угледао велику гужву и човека над којим је био направљен заклон. Упитао је: ‘Шта је ово?’ Рекли су: ‘То је човек који пости.’ Тада је рекао: ‘Није од побожности постити на путовању.’ А у једној верзији коју бележи Муслим стоји: ‘Прихватите Аллахово олакшање које вам је Он дозволио.’“
متفق عليه
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, био је на путовању. Угледао је човека око кога се окупио народ, а над њим је био постављен заклон од сунчеве жеге, јер је био исцрпљен од велике врућине и жеђи. Рече: „Шта му је?” Рекоше: „Пости.” Тада рече: „Није од доброчинства постити на путовању. Држите се Аллахове олакшице коју вам је дао.”
Од Џабира бин Абдуллаха, Аллах био задовољан њима, се преноси да је чуо Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да каже у Меки на дан њеног освојења: „Аллах је забранио као и Његов Посланик трговање вином, стрвином, свињама и киповима.“ Тада је речено: „Аллахов Посланиче, шта мислиш о лоју стрвине; њиме се мажу лађе, масте коже (при штављењу) и свет од њега прави себи свеће?“ „Не, то је забрањено“, одговорио је. Након тога, Посланик је рекао: „Аллах је проклео Јевреје! Он им је забранио лој, а они су га истопили, те затим продали и јели његову вредност."
متفق عليه
Џабир бин Абдуллах, Аллах био задовољан њима, је чуо Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, како говори на дан освојења Меке: „Аллах и Његов Посланик су забранили купопродају са алкохолом, стрвином, свињом и киповима.“ Неко упита: „Аллахов Посланиче, а да ли је дозвољено да тргујемо са лојем стрвине? Њиме мажемо лађе, мастимо коже при штављењу и људи од њега праве свеће.“ „Не, трговина са њим је забрањена“, одговори Посланик, те затим рече: „Нека Аллах уништи Јевреје! Он им је забранио лој животиња, а они су га истопили, те потом продали и користили ту зараду.“
Преноси се да је Зирр бин Хубејш рекао: „Дошао сам код Сафвана бин Ассала ел-Мурадијја да га питам о мeсху (потирању) по мествама. Он ме угледа и упита: ‘Зашто си дошао, Зирре?’ Рекох: ‘Дошао сам жудећи за знањем.’ Он ће на то: ‘Анђели шире своја крила према ономе ко трага за знањем, због задовољства оним што тражи.’ Рекох: ‘Нешто ме копка у вези са месхом по мествама након велике и мале физиолошке потребе, а ти си Веровесников, нека је Аллахов благослов и мир на њега, пратиоц. Дошао сам да те питам да ли си нешто од тога чуо од њега?’ Одговори: ‘Јесам’. ‘Када бисмо били на путу, он би нам наредио да не скидамо наше чарапе три дана и три ноћи, због велике и мале физиолошке потребе и због спавања, осим ако не постанемо нечисти (џунуб), тада би их било потребно скинути.’ Рекох: ‘Да ли си га чуо да је нешто споменуо у вези са љубављу?’ ‘Јесам’, одговори он. ‘Били смо са Аллаховим Послаником, нека је Аллахов благослов и мир на њега, на једном путовању. Док смо тако били са њим, један бедуин га дозва високим, грлатим тоном: О Мухаммеде!’ Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, одговори му исто тако високим тоном ‘Ево ме!’ Рекосмо бедуину: ‘Тешко теби, смири тон, јер си код Веровесника, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и забрањено ти је да подижеш тон у његовом присуству.’ Он рече: ‘Тако ми Аллаха, нећу га спустити!’ Бедуин затим рече: ‘Човек некога заволи, а није у стању да га у потпуности следи?’ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рече: ‘Човек ће на Судњем дану бити с оним кога је волео.’ Потом је наставио да нам прича све док није споменуо капију на западној страни чија је ширина, или којом јахач путује, четрдесет или седамдесет година.“
رواه الترمذي وابن ماجه وأحمد
Зирр бин Хубејш је дошао код Сафвана бин Ассала, нека је Аллах задовољан њиме, да га пита о мeсху (потирању) по чарапама (назувцима). Сафван га упита: ‘Зашто си дошао, Зирре?‘ Зирр одговори: ‘Дошао сам ради тражења знања.’ Он рече: ‘Заиста анђели шире своја крила за онога ко тражи знање, из задовољства и величања онога што тражилац знања чини.’ Тада Зирр рече: ‘Појавила ми се сумња у вези са месхом (потирањем) по чарапама након обављања велике и мале физиолошке потребе. А ти си од Посланикових, нека је Аллахов благослов и мир на њега, другова, па сам дошао да те питам: Јеси ли чуо да је Посланик о томе нешто споменуо? Сафван рече: ‘Да, наређивао нам је, када смо били на путовању, да не скидамо местве три дана и три ноћи због мале нечистоће, попут велике и мале физиолошке потребе и спавања, осим због велике нечистоће (џунуба), када је скидање обавезно.’ Затим рекох: ‘Јеси ли чуо да је он о томе нешто споменуо у вези са љубављу?’ Он рече: ‘Да, били смо с Послаником, нека је Аллахов благослов и мир на њега, на путовању. Док смо тако били код њега, један бедуин га позва високим тоном: ‘О, Мухаммеде!’ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, одговори му гласним тоном, приближним његовом: ‘Дођи!’ Ми рекосмо бедуину: ‘Тешко теби! Спусти тон, јер си код Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, а забрањено ти је подизање гласа у његовом присуству.’ Бедуин, због своје грубости, рече: ‘Тако ми Аллаха, нећу спустити тон!’ Затим је додао: ‘О Аллахов Посланиче, човек воли добре људе, а не чини добра дела попут њих?’ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рече: ‘Човек ће на Судњем дану бити с оним кога је волео.’ Зирр рече: ‘Сафван је наставио да нам прича све док није споменуо једна врата за покајање на западној страни (са стране Леванта), која су створена од Аллаха у дан када је створио небеса и земљу. Путник који иде тим путем може проћи ширину од четрдесет или седамдесет година. Та врата неће бити затворена све док Сунце не изађе са те стране.“
Абдуллах бин Језид ел-Хатмијј, је рекао: Причао ми је Бера', а он није лажљивац, када би Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, изговорио: „Аллах чује онога ко Га хвали“, нико од нас не би савио леђа све док Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, не би учинио сеџду (спустио чело на тло), а затим бисмо и ми после њега учинили сеџду.
متفق عليه
Бера' бин Азиб, нека је Аллах задовољан њиме, пренео је, а он је поуздан: „Када би Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, подигао главу са рукуа и рекао: ‘Аллах чује онога ко Га хвали’, ми бисмо остали стојећи иза њега, и нико од нас не би савио леђа да учини сеџду све док Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, не би спустио чело на земљу. Након тога бисмо и ми обавили сеџду.“
