Hadeeth Cards
Da'wa cards that highlight great meanings from the noble prophetic hadiths in a simple style and attractive display that helps the Muslim to have a deeper understanding of his religion in an easy way
All
Абдуллах ибн Омер, радијаллаху анху, преноси да је Аллахов Посланик, алејхисселам, рекао: „Ко год узгаја пса, осим за лов или чување стоке, сваког дана ће му се умањити награда за два кирата.“ Салим је рекао: „Ебу Хурејра је говорио: ‘Или пса за обраду земље’, јер је био власник обрадиве земље.“
متفق عليه
Божији Посланик, нека су благослов и мир на њега, упозорио је на држање паса, осим у случају потребе за ловом, чувањем стоке или усева. Ко узгаја пса из других разлога, сваког дана ће му се умањити награда за два кирата, што је мера позната само Узвишеном Богу.
Од Ебу Хурејре, радијаллаху анху, се преноси: „Аллахов Посланик, алејхисселам, ушао је у џамију, а за њим је ушао и неки човек који је почео клањати. Након намаза, пришао је и поселамио Посланика, алејхисселам, а он му рече: ‘Врати се и клањај, јер заиста ниси клањао.’ Човек се врати и клањао је као и први пут, затим је поново дошао Посланику, алејхисселам, а он му опет рече: ‘Врати се и клањај, јер заиста ниси клањао.’ Посланик му је то наредио и трећи пут. Човек тада рече: ‘Тако ми Онога који те је послао са истином, ја не знам другачије, па ме научи.’ Посланик, алејхисселам, му рече: ‘Када хтеднеш обавити намаз, донеси почетни текбир, затим проучи из Кур'ана оно што ти је лако, потом учини руку' и остани тако све док се не смириш, затим се подигни са рукуа док се потпуно не усправиш. Након тога, учини сеџду и остани тако све док се не смириш, а када се вратиш са сеџде, седи и остани тако док се потпуно не смириш. То чини у целом намазу.’“
متفق عليه
Аллахов Посланик је ушао у џамију, па је за њим ушао човек и брзо клањао два реката, без смираја у свом кијаму, руку'у и сеџди. Посланик, алејхисселам, посматрао је његову молитву. Човек је дошао код Посланика, алејхисселам, који је седео у једном делу џамије, па га је поселамио. Посланик му је узвратио селам и рекао му: „Врати се и клањај (поново обави своју молитву), јер ниси клањао.“ Па се вратио и брзо клањао као што је први пут клањао, затим је дошао и поселамио Посланика, алејхисселам, па му је рекао: „Врати се и поново клањај, јер ниси клањао.“ Ово је урадио три пута. Човек је рекао: „Тако ми Онога који те је послао с истином, не знам боље од овога, па ме научи.“ Тада му је Посланик, алејхисселам, рекао: „Када устанеш на молитву, донеси текбир за ступање у намаз, затим учи Фатиху и оно што желиш из Кур'ана. Потом учини руку' све док не постигнеш потпуно смирење на руку'у, тако што ћеш ставити дланове на колена, исправити леђа и чврсто се ослонити на руку'у. Затим се подигни и исправи леђа док се кости не врате на своје место и док не постанеш потпуно исправљен. Потом учини сеџду све док се не смириш у њој, тако што ћеш чврсто ослонити чело, нос, руке, колена и прсте стопала на земљу. Затим се подигни све док се не смириш у седећем положају између две сеџде. И тако ради на сваком рекату своје молитве.“
Од Ебу Хурејре, радијаллаху анху, преноси се да је Божији Посланик, алејхисселам, рекао: „Када човек муслиман, или му'мин, узима абдест па опере своје лице, спадну са њега сви греси његових очију, заједно са водом, или са последњом капи воде; а када опере своје руке, с њих спадну сви његови греси које је починио својим рукама, заједно са водом, или последњом капи воде; а када опере своје ноге, с њих спадну сви греси које је починио ходајући на њима, заједно са водом, или последњом капи воде, тако да остане потпуно чист од греха.“
رواه مسلم
Аллахов Посланик, алејхисселам, је појаснио да када се муслиман или верник абдести и опере своје лице током узимања абдеста, са његовог лица спадне сваки мали грех који је његовим очима починио, заједно са водом која се слива након прања или са последњом капљицом воде која падне. Када опере своје руке, са његових руку спадне сваки мали грех који су његове руке починиле, заједно са водом или последњом капљицом воде. Када опере своје ноге, спадну сви мали греси које су његове ноге починиле ходајући, заједно са водом или последњом капљицом воде, све док не изађе потпуно чист од малих греха.
Од Џабира ибн Абдуллаха, нека је Аллах задовољан, преноси се да је рекао: „Аллахов Посланик, алејхисселам, подучавао нас је истихара-намазу, као што нас је подучавао некој сури из Кур'ана. Говорио нам је: ‘Када неко жели нешто подузети, нека клања два реката добровољног намаза, затим нека након тога каже: ‘Аллаху, Твојим знањем од Тебе тражим најбољи избор и молим Те Твојом моћи и тражим од Твоје доброте, јер Ти си у стању, а ја нисам, Ти знаш, а ја не знам, Ти си Онај Који познаје све тајне. Аллаху, ако је, према Твоме знању, ова ствар (споменуће је речима) добра за мене, за моју веру, мој живот, мој будући свет и мој крајњи исход, одреди ми је, олакшај ми је, а потом ми је благослови. Аллаху, ако је, према Твоме знању, ова ствар (споменуће је речима као и први пут) лоша за мене, за моју веру, мој живот, мој будући свет и мој крајњи исход, одврати је од мене и мене од ње одврати и одреди ми оно што је за мене добро и учини ме задовољним тиме!’“
رواه البخاري
Када муслиман жели да предузме нешто у чему није сигуран у исправан пут, прописано му је да клања истихара-намаз. Посланик, алејхисселам, подучавао је своје асхабе, нека је Аллах задовољан њима, овом намазу као што их је подучавао сури из Кур'ана. Овај намаз се клања са два реката, а затим се треба упутити дову Богу, говорећи: „Аллаху, молим Те Твојим знањем тражим најбољи избор“ — молим Тебе Свезнајућег да ми подариш успех у одабиру најбољег између две ствари. „и молим те Твојом моћи“ — тј. молим Тебе Свемоћног да ме учиниш способним тамо где ја немам снаге ни моћи осим Тебе. „и молим Те Твојом добротом“ — јер је Твоје даривање само из Твоје милости и доброте. „јер Ти можеш“ све, а ја сам слаб и немоћан, „а ја не могу“ ништа осим уз Твоју помоћ. „и Ти знаш“ савршеним знањем све о добру и злу, „а ја не знам“ ништа осим кроз Твоје упућивање, „и Ти си Онај Који познаје све тајне“ — Твоје знање је апсолутно, а Твоја моћ је свеобухватна, и нико осим Тебе нема ништа од тога осим онога што си му подарио и на што си га оспособио. Затим муслиман упућује молитву своме Господару и спомиње своју потребу, говорећи: „Аллаху, препуштам Теби свој случај, па ако у Твом знању знаш да је ова ствар“ — затим именује своју потребу, као што је куповина ове куће, куповина овог аутомобила, ступање у брак са овом женом или било која друга потреба. „Ако је ова ствар, према Твоме знању, добра за мене у мојој вери, која је заштита мог живота, „у мом животу“ на овом свету, „и у мом крајњем исходу,“ и ономе чему мој случај води, или каже: „у мом блиском и далеком исходу,“ на овом и будућем свету, „онда ми је одреди,“ припреми је и оствари „за мене,“ и олакшај ми је „и учини ми је лаком.“ „Затим ми је благослови“ и умножи ми добро у њој. „Ако је ова ствар у Твом знању“ у којој сам тражио упуту „лоша за мене у мојој вери, мом животу и крајњем исходу“ — или каже: „у мом блиском и далеком исходу,“ у овом и будућем свету — „одврати је од мене и мене од ње, и одреди ми добро где год било, а затим учини да будем задовољан њиме,“ и сваком Твојом одлуком, било да ми се допада или не.
Од Ебу Сеида ел-Худрија, радијаллаху анху, преноси се да је Аллахов Посланик, алејхисселам, рекао: „Ко буде задовољан да му је Аллах Господар, ислам вера, а Мухаммед Посланик, Рај му је загарантован.“ Ебу Сеид се зачудио овом хадису па је затражио од Аллаховог Посланика, алејхисселам: „Понови ми то, Аллахов Посланиче.“ Он му је поновио, а затим додао: „Има још нешто због чега Узвишени подиже степене Своме робу у Рају толико да је раздаљина између два степена као раздаљина између неба и Земље.“ Он рече: „А шта је то, Аллахов Посланиче?“ Он каза: „Борба на Аллаховом путу, борба на Аллаховом путу.“
رواه مسلم
Аллахов Посланик, алејхисселам, рекао је Ебу Сеиду ел-Худрију, радијаллаху анху, да онај ко: - верује у Аллаха и прихвати Га као Господара, као једино божанство, као апсолутног и врховног наредбодавца, - и прихвати ислам као веру чијим се наредбама и забранама повинује, - и прихвати Мухаммеда, алејхисселам, као Веровесника, верујући у све што му је објављено и што нам је пренео = за њега је загарантован Рај. Ебу Сеид, радијаллаху анху, зачудио се томе и рекао: „Понови ми то, о Аллахов Посланиче.“ Посланик је поновио, а затим рекао: „Имам још једну ствар, којом Аллах подиже робу сто степени у Џеннету, а раздаљина између свака два степена је као раздаљина између неба и земље.“ Ебу Сеид упита: „Шта је то, о Аллахов Посланиче?“ Посланик рече: „Борба на Аллаховом путу, борба на Аллаховом путу.“
Ебу Сеид ел-Худри, Аллах био задовољан њиме, рекао je: „Чуо сам Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да је казао: ‘Ко пости један дан на Алаховом путу, Алах ће његово лице удаљити од Ватре седамдесет година.’“
متفق عليه
Посланик, нека су на њега мир и благослов, појаснио је да онај ко пости један дан у борби на Аллахoвом путу, а неки кажу ко буде постио у борби на Аллахoвом путу и другим ситуацијама, искрено ради Алаха, тражећи награду од Њега, Аллах ће, својом милошћу, удаљити га од ватре седамдесет година.
Од Сехла бин Са'да, радијаллаху анху, преноси се да је Божији Посланик, нека су на њега мир и благослов, рекао: „Људи ће бити у добру све док буду журили са ифтаром.“
متفق عليه
Посланик, нека су на њега мир и благослов, обавестио нас је да ће људи остати у добру све док буду журили са ифтаром након што се потврди залазак Сунца, примењујући Суннет на тај начин.
Од Ебу Сeида се преноси да је рекао: „Људи су у време Посланика, саллаллаху 'алејхи ве селлем, давали садекатул-фитр у износу од једног са'а хране.“ Када је Муавија дошао за халифу, рекао је: „Ја сматрам да пола са'а шамске пшенице одговара једном са'у неке друге пшенице.“ Људи су то прихватили, али је Ебу Сeид то негирао и наставио да даје као што се давало, по један са'а, следећи праксу Посланика и с циљем да се испуне потребе сиромашних.
متفق عليه
Муслимани су давали зекатул-фитр у време Посланика, саллаллаху 'алејхи ве селлем, и у време праведних халифа након њега за мале и велике, у износу од једног са'а хране. Неки од темељних делова њихових оброка су били јечам, суво грожђе (зебиб), суви дуготрајни сир (екит) и хурме. Износ са'а је четири мудда, а један мудд је количина која стане у две шаке просечног човека. Када је Муавија, радијаллаху анху, дошао у Медину као халифа, и када је пшенице из Шама било у изобиљу, одржао је говор и рекао: „Сматрам да два мудда шамске пшенице (пола са'а) одговарају једном са'у урми.“ Људи су то прихватили. Ебу Сеид ел-Худри, радијаллаху анху, је рекао: „Што се мене тиче, ја ћу га увек давати (зекат) онако како сам га давао у време Посланика, алејхисселам, све док сам жив.“
Од Зејда бин Сабита, радијаллаху анху, преноси се да је рекао: „Сехурили смо са Послаником, нека су на њега мир и благослов, а затим је устао да клања. Рекао сам: ‘Колико је било времена између езана и сехура?’ Рекао је: ‘Отприлике колико је потребно да се проучи педесет ајета.’“
متفق عليه
Неки од Посланикових другова, нека је Аллах задовољан њима, сехурили су са Послаником, нека су на њега мир и благослов, а затим је Посланик устао на сабах-намаз. Енес је рекао Зејду бин Сабиту, нека је Аллах задовољан њима: „Колико је времена било између езана и завршетка сехура?“ Зејд, радијаллаху анху, одговорио је: „Време које је потребно да се прочита педесет средњих ајета, нити дугих нити кратких, нити брзо нити споро.“
