Hadeeth Cards
Da'wa cards that highlight great meanings from the noble prophetic hadiths in a simple style and attractive display that helps the Muslim to have a deeper understanding of his religion in an easy way
All
Преноси Махмуд бин Лебид, Аллах био задовољан њиме, да је Осман бин 'Аффан хтео да обнови џамију, но неким људима то није било право. Они нису хтели да се било шта на њој мења, а онда им је Осман рекао: "Чуо сам Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да каже: ’Ко изгради џамију ради Аллаха, Аллах ће њему саградити кућу у Рају.‘“
متفق عليه
Осман бин 'Аффан, Аллах био задовољан њиме, је хтео да обнови Посланикову џамију, па су се неки људи томе успротивили јер се тиме џамија мења у односу на то каква је била за време посланства. Зидови џамије су били, наиме, изграђени од черпића, а њен кров од грана, а Осман је хтео да је направи од камења и креча. Тада им је Осман поручио да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао да онај ко изгради џамију тражећи Аллахово задовољство, без жеље за репутацијом, Он ће му дати одговарајућу и најбољу награду. Он ће њему, наиме, саградити кућу у Рају.
Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Намаз у овој мојој џамији је бољи хиљаду пута од намаза на другом месту изузев Светог храма (у Меки).“
متفق عليه
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам појашњава вредност намаза обављеног у његовој џамији, те да је он вреднији хиљаду пута од намаза на неком другом месту изузев Светог храма у Меки. Ту је, наиме, намаз вреднији од намаза у Посланиковој џамији.
Од Ебу Катаде ес-Сулемија, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Када неко од вас уђе у џамију, нека клања два реката пре него седне.“
متفق عليه
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нас подстиче да када неко од нас уђе у џамију у било ком времену и ради било чега, да клања два реката пре него седне. Та два реката се називају техијјетул-месџид (намаз због поштовања према џамији).
Преноси се од Ебу Хумејда, или Ебу Усејда, да је рекао: "Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је рекао: "Када неко од вас жели да уђе у џамију нека каже: ‘Аллахуммефтах ли ебвабе рахметик’ (Аллаху, отвори ми врата Своје милости), а када жели да изађе нека каже: ‘Аллахумме инни ес'елуке мин фадлик’ (Аллаху, подари ми од Своје благодати).“
رواه مسلم
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, упућује свој уммет на дову коју треба изговарати приликом уласка у џамију: "Аллаху, отвори ми врата Своје милости!“ Дакле, отвори ми путеве и начине како да стекнем Твоју милост. А приликом изласка из џамије, Посланик нас је подучио да говоримо: "Аллаху, подари ми од Своје благодати!“ Подари ми, наиме, Твоје благодати и увећај ми халал опскрбу.
Салим бин Еби ел-Џа'д преноси да је неки човек рекао: "Како бих волео да клањам па да се одморим.“ Неки присутни, као да су му замерили на томе, па им је скренуо пажњу казавши: "Чуо сам Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да каже: ‘О Билале, успостави намаз и одмори нас њиме!’“
رواه أبو داود
Један асхаб је казао: "Како бих волео да клањам па да се одморим!“ Као да су осетили нелагоду због тога неки од присутних, па им је овај асхаб пренео да је чуо Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да је казао: "Билале, проучи езан за намаз, а потом икамет, како бисмо се смирили са намазом!“ У намазу се човеково срце и душа смирује јер се дозива Узвишени Аллах.
Од Ебу Хазима бин Динара се преноси: да су неки људи дошли Сехлу бин Са'ду ес-Са'идијју, који су расправљали о врсти дрвета минбера (Посланика) па су га питали за то, а он им рекао: "Тако ми Аллаха, мени је стварно познато од чега је минбер. Ја сам га видео првог дана када је постављен и први дан када је на њега сео Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, послао је по ту и ту жену, коју је Сехл именовао (рекавши јој): ‘Заповеди свом слузи - столару, да ми изради нешто од дрвета на чему бих седео када будем свету држао говор!’ Она је то слуги наредила и он га је направио од дрвета јасена и донео га, па га је она послала Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и он је заповедио па се овде поставио. Касније сам видео Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, како на њему клања, изговара текбир и чини руку' док је још на њему, а затим сиђе натрашке и учини сеџду на подлози (прагу) минбера и опет се поврати (попне), а када је то завршио, окренуо се људима и рекао: ‘О људи, ја сам ово учинио да бисте ме следили у намазу и да би научили како клањам.“
متفق عليه
Неки људи су дошли једном асхабу и упитали су га о минберу који је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, користио. Од чега је био направљен? Око тога су се били разишли па им је асхаб указао да је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, пренео једној жени Енсаријки да нареди свом слуги, који се бавио столарством, да му направи од дрвета минбер на којем ће седети и који ће користити за хутбе (проповеди). Енсаријка га је послушала и свом је слуги наредила. Када је он израдио минбер од дрвета јасена, Енсаријка га је послала Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, па га је он поставио на одговарајуће место у џамију. Након тога, Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је на њему донео почетни текбир за намаз, па је на њему учинио руку', затим је сишао натрашке и учинио сеџду на подлози минбера, а лицем се није окретао назад, те се поново попео. Када је завршио са намазом, окренуо се асхабима и рекао: "Људи, ја сам ово учинио само зато да се ви за мном поводите и да се поучите мом намазу.“
Преноси се да је Хиттан бин Абдуллах ер-Рекаши рекао: "Клањао сам са Ебу Мусаом ел-Еш'аријем, Аллах био задовољан њиме, намаз. Када смо сели неко од људи је поручио: ‘Намаз је прописан са доброчинством и зекатом.’ Након што је Ебу Муса завршио намаз и предао селам, окренуо се и упитао: ‘Ко је од вас рекао то и то?’ Људи су ћутали. Затим је упитао: ‘Ко је од вас рекао то и то?’ Људи су ћутали. Потом је упитао: ‘Да ниси ти то рекао, Хиттане?’ Одговорио сам: ‘Нисам.’ Побојао сам се да ме због тога не изгрди. Потом је неко од људи рекао: ‘Ја сам то рекао, али ништа лоше нисам намеравао.’ Ебу Муса је тада казао: ‘Зар не знате шта треба рећи у намазу?! Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, одржао је хутбу, објаснио нам Суннет, подучио нас намазу и рекао нам: ‘Када клањате, исправите саффове и нека неко од вас буде имам (предводник). Када донесе текбир, и ви га донесите. Када каже: Гајрил магдуби 'алејхим веледдаллин', реците: 'Амин!', Аллах ће вам се одазвати. Када изговори текбир и учини руку' (прегибање у намазу), и ви учините руку', јер имам, уистину, чини руку' пре вас и подиже се пре вас.’ Затим је Посланик рекао: ‘То вам је за то. Када имам каже: ‘Семи' Аллаху лимен хамидех,’ реците: ‘Аллахумме Раббена леке-л-хамд.’ Аллах ће вас чути, јер је Аллах, заиста, преко свога Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: ‘Аллах је чуо онога ко Га хвали.’ Када имам изговори текбир и учини сеџду и ви учините сеџду. Имам, заиста, чини сеџду пре вас и устаје пре вас.' Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је рекао: То вам је за то. Када имам седне, онда нека свако од вас проучи: 'Ет-Техијјату лиллахи вес-салавату вет-тајјибату. Ес-Селаму 'алејке ејјухе-н-небијју ве рахметуллахи ве берекатуху, ес-селаму 'алејна ве'ала 'ибадиллахи-с-салихине. Ешхеду ен ла илахе иллаллаху ве ешхеду енне Мухаммеден 'абдуху ве ресулуху. (Лепи поздрави и салавати припадају Узвишеном Аллаху. Нека је спас, милост и берићет на Тебе, Посланиче. Нека је спас на нас и на све добре Аллахове робове. Сведочим да нема истинског бога који заслужује да се обожава осим Аллаха и сведочим да је Мухаммед Његов роб и посланик.)’“
رواه مسلم
Ебу Муса ел-Еш'ари, Аллах био задовољан њиме, један од истакнутих асхаба, једном приликом је предводио намаз. Када је био на седењу на којем се учи "ет-техијјату", један од клањача иза њега је казао: "Намаз се у Кур'ану спомиње заједно са доброчинством и зекатом.“ Када је Ебу Муса предао селам, окренуо се присутним па их упитао: "Ко је од вас рекао: ‘Намаз се у Кур'ану спомиње заједно са доброчинством и зекатом?’ Људи су ћутали и нико се није хтео огласити. Ебу Муса им је поново поставио питање. Нико се опет није јавио, па је он упитао: "Да ниси ти, Хиттане, то рекао?“ Њега је упитао будући да је Хиттан, иначе, био одважан и њему близак, те и како би навео тога који је то рекао да призна. Хиттан је рекао да није он, али се био и побојао да ће њега Ебу Муса изгрдити због тога. Међутим, неко од присутних се јавио и признао да је он то рекао, те да је тиме хтео само добро. Желећи да их подучи и да овога укори, Ебу Муса им је рекао: "Зар не знате шта треба рећи у намазу?!“ Затим им је појаснио да им је једном приликом Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, одржао хутбу током које их је подучио шеријату и начину обављања намаза. Наиме, Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, им је рекао: "Када клањате, исправите саффове и нека неко од вас буде имам. Када донесе текбир, и ви га донесите. Када проучи суру ел-Фатиха, те на њеном крају каже: 'Гајрил магдуби 'алејхим веледдаллин', реците: 'Амин!' Аллах ће вам се одазвати када тако поступите. Када изговори текбир и учини руку', и ви изговорите текбир и учините руку'. Имам, заиста, чини руку' пре вас и пре вас устаје са руку'а па га немојте претицати. Тренутак у којем имам иде на руку' пре вас надомешта се са тренутком вашег остајања на руку'у онда када се имам подиже са њега. Један тренутак је за други и тако ће ваше остајање на руку'у бити исто као и имамово. Затим, када имам каже: 'Семи' Аллаху лимен хамидех,' реците: 'Аллахумме Раббена леке-л-хамд.' Аллах ће чути ваш говор и дову. Он је, Узвишени, преко Свога Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: 'Аллах је чуо онога ко Га хвали.' Када имам изговори текбир и учини сеџду, и ви изговорите текбир и учините сеџду. Имам, заиста, чини сеџду пре вас и диже се са сеџде пре вас. Један тренутак је за други и тако ће ваше остајање на сеџди бити исто као и имамово. Када имам седне, нека прво што ћете ви проучити буде: 'Лепи поздрави и салавати припадају Узвишеном Аллаху.' Дакле, сва власт, величанственост и непролазност припадају само Аллаху, а такође и пет прописаних намаза само Он заслужује. 'Нека је спас, милост и благослов на Тебе, Посланиче. Нека је спас на нас и на добре Аллахове робове. Сведочим да нема истинског бога који заслужује да се обожава осим Аллаха и сведочим да је Мухаммед Његов роб и посланик.' То јесте, тражите од Аллаха да вас спаси свих мана, недостатака и нереда. Затим, посебан мир и сигурност тражимо за нашег Посланика Мухаммеда, а потом за нас, те и за све Аллахове добре робове који испуњавају Аллахова права и права Његових створења. Након тога, сведочимо да нема истинског бога мимо Аллаха и да је Мухаммед Његов роб и посланик.“
Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је изговарао текбир у сваком обавезном и добровољном намазу за време рамазана и ван рамазана. Изговарао би текбир када би хтео ступити у намаз. Изговарао би га када би се сагињао на руку', потом говорио "Семи' Аллаху ли мен хамидех “, а пре него би се спустио на сеџду изговарао би "Раббена ве лекел-хамд“. Када би се спуштао на сеџду, изговарао је "Аллаху екбер “, и када би дизао своју главу са сеџде. Изговарао би текбир када би чинио и другу сеџду, а изговараше га када би дизао своју главу са те сеџде. Изговарао је текбир и када је устајао са седења иза другог реката. Тако је чинио на сваком рекату док не би завршио намаз. Када би завршио с намазом, рекао би: "Тако ми Онога у Чијој је руци моја душа, ја најсличније Веровеснику обављам намаз међу вама. Такав је стварно био његов намаз све док се није растао с овим светом.“
متفق عليه
Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, нам преноси део намаза који је клањао Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Он нам каже, наиме, да након што би Посланик донео почетни текбир, донели би и они, након што би он донео текбир за руку', донели би и они, те тако важи и за прву сеџду, за повратак са сеџде, за другу сеџду, за повратак са ње, те за устанак на трећи рекат након седења и првог тешеххуда. Тако би поступали током целог намаза, а када би се враћао са руку'а, Посланик би казао: "Семи' Аллаху лимен хамидех“, а потом би стојећи изговорио: "Раббена лекел хамд.“ Затим се Ебу Хурејре, након обављеног намаза, обратио присутним, казавши: "Тако ми Онога у Чијој је руци моја душа, ја међу вама најсличније Веровеснику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, обављам намаз. Такав је стварно био његов намаз све док се није растао с овим светом.“
Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Најгори је онај који краде од намаза.“ Ебу Хурејре упита: "Како краде од намаза?“ "Када непотпуно обавља руку’ и сеџду“, одговори Посланик.
رواه ابن حبان
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам казује да су најгори крадљивци они који краду од својих намаза. Онај ко украде иметак, њим се може послужити на овом свету, док овај крадљивац одузима самоме себи награду која му припада за намаз. Асхаби су упитали: "Аллахов Посланиче, како краду од својих намаза?“ Посланик им одговори да не употпуњавају руку' и сеџду, тако што пожурују чинећи их и тиме их не извршавају на прави и потпуни начин.
