Hadeeth Cards
Da'wa cards that highlight great meanings from the noble prophetic hadiths in a simple style and attractive display that helps the Muslim to have a deeper understanding of his religion in an easy way
All
Од Зејнеб бинт Џахш, Аллах био задовољан њоме, се преноси да је једном приликом Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, ушао код ње преплашен, те је казао: „Нема истинског бога осим Аллаха! Тешко Арапима од зла које се приближило! Данас се отворила брана Је'џуџа и Ме'џуџа оволико“, правећи круг од палца и прстом до њега. Зејнеб је рекла: „Аллахов Посланиче, зар ћемо бити уништени, а међу нама има и добрих људи?“ „Да, када се умножи и рашири зло“, одговори он.
متفق عليه
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је ушао код Зејнеб бинт Џахш престрављен говорећи: „Нема истинског бога мимо Аллаха.“ Тиме нам је скренуо пажњу да ће се нешто лоше догодити, а од тога се можемо спасити само уз покорност Узвишеном Аллаху. Након тога, Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је рекао: „Тешко Арапима од зла које се приближило! Данас се отворила брана Је'џуџа и Ме'џуџа оволико.“ То је брана коју је саградио Зул-Карнејн, а потом је направио круг од палца и прста до њега. Зејнеб, Аллах био задовољан њоме, тада рече: „Како ће нас Аллах тада све усмртити, а међу нама има добрих верника?“ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, јој одговори: „Када се прошири неред: греси, неморал, блуд, алкохол и тако даље – тада ће сви бити уништени.“
Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Верника и верницу не престају погађати разне недаће у њима самима, или њиховој деци и иметку, све док им се не избришу сви њихови греси, тако да се сусретну са Узвишеним Аллахом без иједног греха.“
رواه الترمذي وأحمد
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нас обавештава да се верник не може заштитити од искушења која погађају његово здравље и тело; његову децу путем болести, смрти и непослушности; те његов иметак тако што ће некада бити сиромашан, некада покраден, а некада му трговина неће бити успешна. Тако ће му Узвишени давати све док се путем искушења не очисти од свих греха па ће Га срести без иједног греха.
Од Хузејфе, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Немојте говорити: ‘Шта Аллах хоће и тај и тај.’ Реците уместо тога: ‘Шта Аллах хоће, а затим тај и тај.’“
رواه أبو داود والنسائي في الكبرى وأحمد
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је забранио да муслиман говори: "Шта Аллах хоће и шта хоће тај и тај“, или да каже: "Шта Аллах хоће и тај и тај.“ Аллахово хтење је, наиме, апсолутно и нико од створења нема учешћа у њему. Када се, у овом контексту, употреби везник "и“, то нас упућује да је хтење неког створења на истом нивоу као хтење Узвишеног. Исправно и дозвољено је да се каже: "Шта Аллах хоће, а затим тај и тај.“ Дакле, хтење створења ћемо поставити на секундарну позицију будући да примарна припада само Узвишеном Аллаху.
Од Ебу Се'ида ел-Худрија, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Ви ћете, уистину, следити путеве оних који су били пре вас, педаљ по педаљ, тако да кад би они ушли у гуштерову рупу, и ви бисте у њу ушли.“ Присутни упиташе: "Аллахов Посланиче, јесу ли то jевреји и кршћани?“ "А ко ће други бити“, одговорио је.
متفق عليه
Веровесник, нека је Аллахов благослов и мир на њега, je наговестио шта ће се десити код неких његових следбеника у смислу да ће следити jевреје и кршћане у њиховим веровањима, обичајима, начину живота и верској пракси, тако детаљно, педаљ по педаљ, па када би они ушли у гуштерову рупу и ови би то учинили.
Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Ко позива у добро имаће награду оних који га чине, а то њихову награду неће умањити, а ко позива у зло понеће грех оних који га чине, а то њихове грехе неће умањити.“
رواه مسلم
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам скреће пажњу да онај ко некога упути и подстакне на добро, речју или делима, имаће награду оних који га буду следили у томе. Уз то, њима се награда нимало неће умањити због тога. С друге стране, ко буде другог навратио на зло, речју или делом, имаће грех оних који га у томе буду послушали. Такође, ни њима се неће умањити грех због тога.
Од Абдуллаха бин Мес'уда, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Сујеверје је ширк, сујеверје је ширк, сујеверје је ширк“, три пута. Затим је Ибн Мес'уд казао: "Свакога од нас то задеси, али Узвишени Аллах то одагнава од човека када се човек ослони на Њега.“
رواه أبو داود والترمذي وابن ماجه وأحمد
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нас је упозорио на сујеверје уопштено, било то нешто што се чује или види, или утврди путем бројева, дана, животиња и томе слично - све је то забрањено. Сујеверје (ар. тијере) долази од речи тајр што значи птица. Иако сујеверје обухвата и друге предмете и ствари у којима је неко сујеверан, арапски израз потиче од речи птица, јер је код предисламских Арапа било проширено сујеверје које се заснивало на птицама. Наиме, Арап би пустио птицу да полети када би хтео прионути на неки задатак, путовање, трговину и тако даље. Уколико би птица полетела удесно, човек би то сматрао добрим знаком и кренуо би да изврши задани циљ. Но, ако би полетела улево, суздржао би се од онога што је намеравао. У овом хадису, Посланик је окарактерисао сујеверје као ширк с обзиром да нико не може обезбедити добро, нити отклонити зло изузев Аллаха. Ибн Мес'уд, Аллах био задовољан њиме, се надовезао казавши да се сваком муслиману може десити да осети сујеверје. Но, дужан је да се томе одупре ослањањем на Аллаха и чињењем онога што је у његовој моћи.
Од Абдуллах бин еш-Шиххира, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је рекао: "Бијах у делегацији племена Бени Амир која је ишла Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Рекли смо му: ‘Ти си наш господар!’, а он каза: ‘Господар је Узвишени Аллах.’ Рекосмо: ‘Ти си највреднији и најмоћнији међу нама.’ Он рече: ‘Реците како сте казали или делимично од тога, али нека вас не заводи ђаво.’“
رواه أبو داود وأحمد
Дошла је скупина људи Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега. Када су стигли, исказали су му похвалу речима којима Аллахов Посланик није био задовољан. Наиме, рекли су му: ,,Ти си наш господар“, а Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, им на то узврати: "Само је Аллах Господар.“ Само Њему припада потпуно господарство над створењима, Његовим робовима. Потом су додали: "Ти си највреднији међу нама и најмоћнији.“ Дакле, ти имаш највише почасти, највећу важност и највише дарујеш од свих нас. Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, их је затим упутио да користе начин комуникације који је код њих уобичајен, те да у њој не прелазе границе како их ђаво не би навео на претеривање које човека одводи у многобоштво или у оно што води ка многобоштву.
Од Ибн Аббаса, Аллах био задовољан њима, се преноси да му је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, јашући камилу ујутру на дан Бајрама, за време обављања обреда хаџа (ходочашћа) рекао: "Сакупи ми каменчиће!“ Ибн Аббас му је сакупио седам и предао му их, па их је Посланик трескао у руци и говорио: "Овакве каменчиће бацајте.“ Након тога је рекао: "Људи, чувајте се претеривања у вери. Заиста је оне пре вас уништило претеривање у вери.“
رواه ابن ماجه والنسائي وأحمد
Ибн Аббас, Аллах био задовољан њима, нам казује да је био са Аллаховим Послаником, нека је Аллахов благослов и мир на њега, ујутро на дан Бајрама када је требало бацати каменчиће на џемретул-акабе (велико џемре) на опросном хаџу. Посланик му је наредио да му набави каменчиће, па му је донео седам који су били величине леблебије или лешника. Посланик их је узео па их је затрескао у руци, а потом је рекао: "Овакве каменчиће бацајте.“ Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је затим упозорио на прелажење граница и претеривање у вери. Управо је то уништило пријашње народе.
Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Нема (натприродне) заразе, сујеверја, као ни сујеверја да ће газда куће на коју слети сова умрети, нити је месец саферу баксуз. Поред тога, бежи од зараженог као што бежиш од лава.“
متفق عليه
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, у овоме хадису упозорава на неке праксе које су се чиниле у време пре ислама, те појашњава да Узвишени Аллах свиме управља и да се ништа не дешава без Његове одредбе и воље. Прво: Људи су сматрали да болест (зараза) прелази сама од себе. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, забранио је такво веровање, јер Аллах је Тај Који свиме управља, Он даје болест и уклања је, и ништа се не може десити без Његове воље. Друго: Када би људи кретали на путовање или неким послом, потерали би птице, па ако би оне одлетеле удесно, обрадовали би се, а ако би одлетеле улево, били би песимистични и вратили би се. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, забранио је такву праксу и појаснио да је то неисправно. Треће: Људи пре ислама би говорили: "Ако сова слети на кућу, њене укућане ће задесити недаћа.“ Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, забранио је и такву врсту сујеверја. Четврто: Забрањено је сујеверје и у погледу месеца сафера, другог по реду месеца у лунарном календару. Постоји и став да је сафер црв који се нађе у стомаку стоке и људи, те су сматрали да он преноси заразу више него шуга, па је такво уверење забрањено. Пето: Хадисом се наређује удаљавање од зараженог лепром као што се бежи од лава, а све с циљем да се човек сачува и да уради оно што му је Аллах наредио. Ел-Џузам/лепра је болест која изједа тело.
