Hadeeth Cards
Da'wa cards that highlight great meanings from the noble prophetic hadiths in a simple style and attractive display that helps the Muslim to have a deeper understanding of his religion in an easy way
All
Од Омара, радијаллаху анху, преноси се да је дошао до Црног камена и пољубио га, па је рекао: „Ја знам да си ти камен, не можеш ни нашкодити ни користити, и да нисам видео Божијег Посланика, нека су благослов и мир на њега, како те љуби, ни ја те не бих пољубио.“
متفق عليه
Емир правоверних, Омер ибн ел-Хатаб, радијаллаху анху, дошао је до Црног камена у углу Кабе и пољубио га, па је рекао: „Знам да си ти камен, не можеш ни нашкодити ни користити, и да нисам видео Божијег Посланика, нека су благослов и мир на њега, како те љуби, ни ја те не бих пољубио.“
Од Ебу Сеида ел-Худрија, радијаллаху анху, преноси се да је Аллахов Посланик, алејхисселам, рекао: „Када се спреми џеназа и када је људи понесу на својим раменима, ако је добра, рећи ће: ‘Пожурите са мном!’ А ако није добра, рећи ће: 'Тешко мени, куда ћете са мном?’ Њен глас чује свако, осим човека, а када би га чуо, пао би у несвест.“
رواه البخاري
Аллахов Посланик, алејхисселам, је рекао да када се џеназа стави на носила и људи је подигну на своја рамена, ако је била добра, она ће рећи: „Пожурите са мном!“, због блаженства којег види пред собом. Ако није била добра, узвикнуће гласом пуним ужаса: „Тешко мени, куда ме воде?“, због казне коју види пред собом. Њен глас чује све осим човека, а када би га човек чуо, пао би у несвест од силе онога што чује.
Од ел-Микдада ибнул-Есведа, радијаллаху анху, преноси се да је Аллахов Посланик, алејхисселам, рекао: „Сунце ће се приближити Аллаховм створењима на Судњем дану тако да ће им бити на удаљености од једне миље.“ Сулејм ибн Амир, преносилац од ел-Микдада, да казује: „Тако ми Аллаха, не знам шта значи миља, да ли је то нека земаљска мера или је то мил са којим се подвлачи сурма на оку?“ Он казује: „Људи ће бити у зависности од својих дела у зноју, неко ће бити у свом зноју до чланака, неко до колена, неко до појаса, а неком ће допирати до уста.“, и притом је показао је руком на уста.
رواه مسلم
Аллахов Посланик, алејхисселам, је обавестио да ће се Сунце на Судњем дану приближити створењима, тако да ће бити изнад њихових глава на удаљености једне миље. Таби'ин Сулејм ибн Амир је рекао: „Тако ми Бога, не знам на коју је од две миље (ميل) мислио: на меру за раздаљину или на (мали предмет по имену) 'мил' којом се на очи ставља сурма?“ Рекао је: „Људи ће бити у зноју у складу са својим делима; некима ће зној бити до чланака, некима до колена, некима до појаса, а некима ће зној допирати до уста и спречавати их да говоре.“ Рекао је: „Посланик, алејхисселам, је својом руком показао на уста.“
Ебу Бурде ибн Еби Муса, радијаллаху анху, преноси: „Ебу Муса је имао јаке болове и пао је у несвест, док му је глава била у крилу једне жене из његове породице, а није могао да јој одговори ни на шта. Када се повратио, рекао је: ‘Ја сам чист од онога од чега се и Аллахов Посланик, алејхисселам, оградио. Заиста се Аллахов Посланик, алејхисселам, оградио од оних који наричу, који обрију главу и који цепају своју одећу у знак жалости.’“
متفق عليه
Eбу Бурда, радијаллаху анху, прича да је његов отац, Eбу Муса ел-Eшари, радијаллаху анху, тешко оболео и пао у несвест. Његова глава била је у крилу једне жене из његове породице, која је почела да плаче и оплакује га. Није могао да јој одговори због несвестице. Када се освестио, рекао је да се ограђује од онога од чега се и Аллахов Посланик, алејхисселам, оградио, и да се Аллахов Посланик, алејхисселам, оградио од: Оних који гласно наричу: то су они који подижу глас при некој несрећи. Оних који брију главу: то су жене које брију косу због несреће. Оних који цепају своју одећу: то су они који цепају своју одећу када их задеси несрећа. Ови поступци потичу из периода незнања (џахилијета). Посланик је наредио стрпљење у време несреће и очекивање награде од Аллаха.
Ебу Хурејра, радијаллаху анху, преноси да је Аллахов Посланик, алејхисселам, рекао: „Муслиман има шест права код другог муслимана.“ Питали су: „Која су то права, о Аллахов Посланиче?“ Он је одговорио: „Када га сретнеш поселами га; када те позове одазови му се; када тражи савет саветуј га; када кине и захвали Аллаху реци му 'јерхамукеллах' (Аллах ти се смиловао); када се разболи посети га; и када умре испрати га (на џенази).“
رواه مسلم
Посланик, алејхисселам, објаснио је да муслиман има шест права код свог брата муслимана: Прво: Поздравља га када га сретне речима „Ес-Селаму алејкум“, а онај који је поздрављен одговара са речима „ве алејкуму селам“. Друго: Одазива се на његов позив када га позове на свадбену гозбу или неки други догађај. Треће: Даје му искрен савет када га затражи, без ласкања или обмањивања. Четврто: Када кине и каже „Хвала Аллаху“ (Елхамдулиллах), треба му пожелети милсот речима „Нека ти се Аллах смилује“ (Јерхамукеллах), а онај који је кинуо одговара са: „Нека вас Аллах упути и поправи ваше стање“ (Јехдикумуллах ве јуслиху балекум). Пето: Посећује га када се разболи. Шесто: Клања му џеназу када умре и прати га до сахране.
Од Мајке верника, Аише, нека је Аллах задовољан њоме, преноси се да је рекла: „Божији Посланик, алејхисселам, у својој болести од које није оздравио, рекао је: „Бог је проклео јевреје и хришћане јер су гробове својих посланика узели као места молитве.“ Аиша је рекла: „Да није било тога, његов гроб би био остављен на видику, али је постојала бојазан да би био узет као место молитве.“
متفق عليه
Аиша, Мајка верника, нека је Аллах задовољан њоме, преноси да је Посланик, алејхисселам, рекао у својој болести која је постала тешка и од које је преминуо: „Бог је проклео јевреје и хришћане и удаљио их из Своје милости, јер су узели гробове својих посланика као места молитве,“ односно тиме што су градили над њима или се молили код њих или према њима. Затим је Аиша, нека је Аллах задовољан њоме, рекла: „И да није било те забране и упозорења од Посланика, алејхисселам, и страха његових другова да се не учини са његовим гробом оно што су јевреји и хришћани учинили са гробовима својих посланика, његов гроб би био истакнут.“
Ел-Бера' је рекао: „Аллахов Посланик, саллаху алејхи ве селлем, је послао злато у кожној врећици Посланику, саллаху алејхи ве селлем, из Јемена, које још није било очишћено од прашине. Посланик је поделио то злато четворици људи: Ујејни ибн Бедру, Акри' ибн Хабису, Зејду ел-Хајлу, и четвртом, који је био или Алкама или Амир ибн Туфејл. Тада је један од његових сапутника рекао: ‘Ми смо били достојнији овога него ови.’ Овај коментар је дошао до Веровесника, саллаху алејхи ве селлем, па је он рекао: ‘Зар ми не верујете а ја сам повереник Онога који је на небу? Мени вести са неба долазе ујутру и увече.’ Затим је устао један човек упалих очију, истакнутих јагодица, избоченог чела, густе браде, обријане главе и подигнутог огртача, и рекао: ‘О, Аллахов Посланиче, бој се Аллаха!’ Посланик, саллаху алејхи ве селлем, му је одговорио: ‘Тешко теби! Зар ја нисам најпречи међу људима да се бојим Аллаха?’ Потом се човек окренуо и отишао, а Халид ибнул-Валид је рекао: ‘О, Аллахов Посланиче, да ли да га убијем?’ Посланик, саллаху алејхи ве селлем, је одговорио: ‘Не, можда клања.’ Халид је рекао: ‘Колико је оних који клањају, али њихов језик говори оно што није у њиховим срцима.’ Посланик, саллаху алејхи ве селлем, је рекао: ‘Нисам наређен да испитујем срца људи нити да им отварам утробе.’ Потом је погледао за њим док је одлазио и рекао: ‘Из потомства овог човека ће изаћи људи који ће учити Аллахову Књигу, али она неће прелазити њихова грла. Излазиће из вере као што стрела излази из лука.’ Мислим да је додао: ‘Ако их достигнем, убићу их као што су били убијен Семуд.’“
متفق عليه
Алија ибн Ебу Талиб, радијаллаху анху, послао је Посланику, саллаху алејхи ве селлем, из Јемена комад злата у кожи прерађеној кором дрвета, који још није био очишћен од своје прашине. Рекао је: Па је Посланик, саллаху алејхи ве селлем, поделио тај комад злата четворици људи: Ујејна ибн Бедр ел-Фезари, Акри' ибн Хабис ел-Ханзали, Зејд ел-Хајл ел-Набхани и Алкама ибн Уласа ел-Амири. Тада је један од његових сапутника рекао: „Ми смо били достојнији овога него они,“ рекао је. То је стигло до Веровесника, саллаху алејхи ве селлем, па је он рекао: „Зар ми не верујете а ја сам повереник Онога који је на небесима? Мени вести са неба долазе ујутру и увече.“ Рекао је: „Тада је устао један човек са упалим очима, истакнутим и издигнутим горњим делом образа, високим челом, густом, али не дугачком брадом, обријане главе и подигнутим огртачем који покрива доњи део тела, и рекао: ‘О, Аллахов Посланиче, бој се Аллаха!’“ на шта је Посланик, саллаху алејхи ве селлем, одговорио: „Тешко теби! Зар ја нисам најпречи међу људима да се бојим Аллаха?!“ Затим се човек окренуо и отишао. Халид ибнул-Валид је рекао: „О, Аллахов Посланиче, да ли да га убијем?“ Рекао је: „Не, можда клања.“ Халид је рекао: „Колико је оних који клањају, али њихов језик говори оно што није у њиховим срцима.“ „Мени није наређено да испитујем срца људи нити да им отварам утробе; наређено ми је да поступам према ономе што је очигледно у њиховим делима,“ рекао је. Затим је погледао за њим док је одлазио и рекао: „Из потомства овог човека и његових сапутника или племена ће изаћи људи вешти у учењу Аллахове Књиге лепим гласом, чији ће језици бити влажни од честог учења, али им Кур'ан неће прелазити грло да би га срца разумела и поправила. Аллах их неће уздићи нити прихватити. Излазиће из ислама као што стрела излази из мете, брзо и лако.“ И мислим да је рекао: „Ако их затекнем да крену убијати муслимане, убићу их на оштар начин, као што је било истребљење народа Семуд.“
Од Ебу Хурејре, радијаллаху анху, преноси се од Посланика, саллаху алејхи ве селлем, да је рекао: „Најмање што ће било ко од вас добити у Рају јесте да му се каже: ‘Пожели’, па ће он пожелети и пожелети. Тада ће му се рећи: ‘Јеси ли све пожелео?’ Он ће одговорити: ‘Да.’ Тада ће му се рећи: ‘Заиста је твоје све што си пожелео и исто толико уз то.’“
رواه مسلم
Посланик, саллаху алејхи ве селлем, обавијестио је да ће најнижи и најмањи степен и положај онога ко уђе у Рај бити такав да ће му се рећи: „Пожели“, па ће он пожелети и наставити да жели све док не остане ниједна жеља коју није изразио. Затим ће му се рећи: „Јеси ли све пожелео?“ Он ће одговорити: „Да.“ Тада ће му се рећи: „Заиста је твоје све што си пожелео и исто толико уз то.“
Од Ебу Хурејре, радијаллаху анху, преноси се да је Аллаховом Посланику, алејхисселам, донесено месо, и дата му је предња нога (од овце или козе), која му се свиђала, па је загризао комад, а затим рекао: „Ја сам вођа људи на Судњем дану, а да ли знате зашто? Аллах ће скупити све људе, и прве и последње, на једном месту, где ће им се обратити, и свако ће моћи чути и видети оног ко говори. Сунце ће се приближити, и људи ће бити обузети патњом и тескобом, толико да ће бити неподношљиво. Тада ће људи рећи: ‘Зар не видите у каквом смо стању? Ко ће се заузимати за нас код вашег Господара?’ Тада ће једни другима рећи: ‘Идите код Адема (Адама).’ Они ће отићи код Адема, алејхисселам, и рећи ће му: ‘Ти си отац човечанства. Аллах те је створио Својом руком, удахнуо ти душу, и наредио анђелима да ти учине сеџду. Заступај нас код свог Господара! Зар не видиш у каквом смо стању?’ Адем ће им одговорити: ‘Мој Господар је данас љут као никада пре, и више никада неће бити овако љут. Он ми је забранио да једем са тог дрвета али Га нисам послушао. Данас сам забринут за себе, тешко мени, тешко мени! Идите код неког другог, идите код Нуха (Ноја).’ Они ће отићи код Нуха и рећи: ‘О Нух, ти си први посланик који је послат људима, и Аллах те је назвао захвалним робом. Заступај нас код свог Господара!’ Нух ће одговорити: ‘Мој Господар је данас љут као никада пре, и више никада неће бити овако љут. Имао сам једну дову коју сам упутио против свог народа. Данас сам забринут за себе, тешко мени, тешко мени! Идите код неког другог, идите код Ибрахима (Аврама).’ Они ће отићи код Ибрахима и рећи: ‘О Ибрахиме, ти си Божији посланик и Његов блиски пријатељ на земљи. Заступај нас код свог Господара!’ Ибрахим ће им рећи: ‘Мој Господар је данас љут као никада пре, и више никада неће бити овако љут. Ја сам три пута слагао. Данас сам забринут за себе, тешко мени, тешко мени! Идите код неког другог, идите код Мусаа (Мојсија).’ Они ће отићи код Муса и рећи: ‘О Муса, ти си Божији посланик, и Он те је одликовао посланством и разговором са собом. Заступај нас код свог Господара!’ Муса ће одговорити: ‘Мој Господар је данас љут као никада пре, и више никада неће бити овако љут. Убио сам човека без наредбе да то учиним. Данас сам забринут за себе, тешко мени, тешко мени! Идите код неког другог, идите код Исаа (Исуса).’ Они ће отићи код Исаа и рећи: ‘О Иса, ти си Божији посланик и Његова реч коју је Он послао Марији, и дух од Њега. Говорио си људима као дете у колевци. Заступај нас код свог Господара!’ Иса ће им рећи: ‘Мој Господар је данас љут као никада пре, и више никада неће бити овако љут.’ Иса неће споменути никакав грех, већ ће рећи: ‘Данас сам забринут за себе, тешко мени, тешко мени! Идите код неког другог, идите код Мухамеда.’ Они ће доћи код Мухамеда и рећи: ‘О Мухамеде, ти си Божији посланик и последњи од пророка. Аллах ти је опростио твоје раније и касније грехе. Заступај нас код свог Господара!’ Тада ћу ја отићи и доћи под Арш (престо) Аллаха и пасти на сеџду свом Господару. Аллах ће ме тада надахнути речима хвале и лепих израза којима ћу Га хвалити, а које никоме пре мене није дао. Тада ће ми бити речено: ‘О Мухамеде, подигни своју главу, тражи и биће ти дато, заступај и твоја заступништва ће бити прихваћена.’ Подићи ћу своју главу и рећи: ‘Господару мој, мој уммет, мој уммет, мој уммет!’ Тада ће ми бити речено: ‘О Мухамеде, уведи у Рај кроз десна врата оне из твог уммета који неће полагати рачун, али и они ће имати удела и у другим вратима Раја.’“ Посланик, алејхисселам, затим је рекао: „Тако ми Онога у Чијој је руци моја душа, раздаљина између два крила рајских врата је као раздаљина између Меке и Химјера – или као раздаљина између Меке и Бусре.“
متفق عليه
Посланик, алејхисселам, био је са својим асхабима на ручку на којем су били позвани. Пред њега је донесена предња нога овце, што му је био омиљени део меса. Он је одгризао комад, а затим им се обратио и рекао: „Ја сам предводник свих потомака Адема на Судњем дану“, рекао је Посланик, алејхисселам, говорећи о благодати коју му је подарио Аллах Узвишени. Затим је рекао: „Знате ли зашто је то тако?“ Рекао је: „Људи ће на Судњем дану бити сакупљени на равној и пространој земљи. Сви ће моћи чути и видети оног ко говори; нико од њих неће бити скривен јер ће земља бити равна и неће бити ничега иза чега би се могли сакрити од оних који гледају. Сунце ће се приближити створењима на удаљености од једне миље, и тада ће их погодити таква тескоба и патња да ће бити неподношљиво, па ће тражити спас кроз заговарање (шефа'ат Божијих посланика). Тада ће Аллах, Узвишени, надахнути вернике да оду код Адема, оца човечанства. Они ће му прићи и споменуће му његове заслуге, у нади да ће се заузимати за њих пред Аллахом, Узвишеним. Казат ће му: „Ти си Адам, отац човечанства. Аллах те је створио Својом руком, наредио анђелима да ти учине седжду, научио те именима свих ствари и удахнуо ти рух.“ Адам ће им одговорити: „Мој Господар је данас толико љут као никада пре, и више никада неће бити овако љут.“ Затим ће споменути свој грех, који му је Аллах, Узвишени, забранио, а то је да не једе плодове са дрвета, а он је ипак појео, и рећи ће: „Чак и мени треба неко да се за мене заузима, идите код неког другог, идите код Нуха (Ноја).“ Затим ће отићи код Нуха и рећи му: „Ти си први посланик којег је Аллах послао становницима Земље, и Аллах те је назвао захвалним робом.“ Али Нух ће се извинити, рекавши: „Аллах је данас љут као никада пре, и како неће бити љут. Ја сам имао једну дову коју сам упутио против свог народа. Чак и мени треба неко да се за мене заузима, идите код неког другог, идите код Ибрахима (Аврама).“ Затим ће отићи код Ибрахима и рећи му: „Ти си Аллахов миљеник на Земљи, заступај нас код свог Господара! Зар не видиш у каквој смо ситуацији?“ Али Ибрахим ће им рећи: „Мој Господар је данас љут као никада пре, и више никада неће бити овако љут. И заиста сам ја рекао три неистине.“ (Те три неистине су): Када је рекао: „Ја сам болестан.“ Када је рекао: „Ово је учинио онај велики (кип).“ Када је рекао својој жени Сари: „Реци му да сам ти брат, како бих био поштеђен његовог зла.“ Истина је да су ове три изјаве биле само двосмислене, али, пошто су по свом облику личиле на лаж, Ибрахим се због њих бојао и сматрао се недостојним да буде заговорник човечанства. Што човек боље познаје свог Господара и ближи је Њему, то га више обузима страх за своје грешке. Затим ће рећи: „Моја душа треба неког да се за њу заузима, идите код неког другог, идите код Мусе (Мојсија).“ Затим ће отићи код Муса и рећи му: „О Муса, ти си Божији посланик. Аллах те је одликовао Својом посланицом и разговором са тобом у односу на друге људе. Заузимај се за нас код свог Господара! Зар не видиш у каквом смо стању?“ Али Муса ће им рећи: „Мој Господар је данас љут као никада пре, и како никада неће бити љут. И заиста сам ја убио човека, а нисам имао дозволу да га убијем. Чак и мени треба нечије заузимање, идите код неког другог, идите код Иса (Исуса), сина Мерјеминог (Маријиног).“ Затим ће отићи код Исаа и рећи му: „О Иса, ти си Божији посланик, Његова реч коју је Он удахнуо у Мерјему, и Ти си (посебна) душа коју је створио. Говорио си људима још као дете у колевци. Заузимај се за нас код свог Господара! Зар не видиш у каквом смо стању?' Али Иса ће им рећи: „Мој Господар је данас љут као никада пре, и како никада неће бити љут.“ Иса неће споменути никакав грех, већ ће рећи: „Чак мени треба нечије заузимање, идите код неког другог, идите код Мухамеда.“ Затим ће доћи код Мухамеда, алејхисселам, и рећи му: „О Мухамеде, ти си Божији посланик и последњи од свих посланика. Аллах ти је опростио твоје претходне и будуће грехе. Заузимај се за нас код свог Господара! Зар не видиш у каквом смо стању?“ (Посланик каже:) "Тада ћу кренути и доћи под Арш (Божији престо), па ћу пасти на седжду свом Господару, Узвишеном. Аллах ће ме тада надахнути речима хвале и похвале какве није дао никоме пре мене. Тада ће ми бити речено: 'О Мухамеде, подигни своју главу, тражи и биће ти дато, заговорај се и твоје заговарање ће бити прихваћено.' Тада ћу подићи своју главу и рећи: 'Мој уммет, Господару, мој уммет, Господару, мој уммет, Господару!'" И његово заговарање ће бити прихваћено. И биће му речено: „О Мухамеде, уведи кроз десна врата Раја оне из твог уммета који не морају полагати рачун. А биће и учесници са другима у осталим џеннетским капијама.“ Затим је рекао: „Тако ми Онога у Чијој је руци моја душа, оно што је између две стране једне џеннетске капије је као раздаљина између Мекке и Сане у Јемену, или као раздаљина између Мекке и Бусре у Шаму, града у Хаурану.“
