Hadeeth Cards
Da'wa cards that highlight great meanings from the noble prophetic hadiths in a simple style and attractive display that helps the Muslim to have a deeper understanding of his religion in an easy way
All
Од Ебу Зерра, нека је Аллах задовољан њиме, преноси се да је чуо Посланика, нека су на њега мир и благослов Божији, како каже: „Нека човек не назива другог човека грешником или неверником, јер ће се то вратити на њега ако његов саговорник није такав.“
متفق عليه
Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, упозорио је да онај ко каже другом: „Ти си грешник“ или „Ти си неверник“, ако та особа није таква каквом ју је назвао, онда ће онај ко је то изговорио бити достојан тог описа, и његова реч ће се вратити на њега. Међутим, ако је тачно оно што је рекао, тада му се ништа не враћа, јер је говорио истину.
Ебу Талха, Аллах био задовољан њиме, приповеда да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Анђели не улазе у кућу у којој се налази пас или слика.“
متفق عليه
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нас обавештава да анђели милости не улазе у кућу у којој се налази пас и слика са живим бићем. Држање и прављење слике са живим бићем је забрањено и грех, тиме се опонаша Аллахово стварање и то је пут који води до многобоштва. Усто, неке слике се и обожавају мимо Аллаха. А што се тиче неуласка анђела у кућу у којој се налази пас, то је због тога што пас једе многе нечистоће, те и што су неки пси названи ђаволима, а анђели су насупрот ђавола. Поред тога, пси имају и неугодан мирис. Анђели осећају одбојност према томе, те је и то мудрост ове забране. Услед тога, биће забрањен приступ анђела кући онога ко држи пса, они неће упућивати дову Узвишеном Аллаху за њега, нити ће за њега тражити опроста нити берекета, нити ће терати ђаволе од његове куће.
Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Анђели неће бити са људима са којима се налази пас или звоно.“
رواه مسلم
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нас обавештава да анђели избегавају оне који су са собом на путу повели пса или звоно које се качи на животиње. Како се она помера, тако ствара звук звоно које се при томе треска.
Од Абдуррахмана ибн Семуре, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Не куните се кумирима нити својим очевима.“
رواه مسلم
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, забрањује нам да се заклињемо кумирима. То су кипови које су многобошци обожавали поред Аллаха. Они су разлог њихове заблуде и неверства. Осим тога, Посланик нам забрањује да се заклињемо очевима. То је био арапски обичај у џахилијјету (предисламском периоду) чиме су исказивали понос и престиж.
Од Бурејде, нека је Аллах задовољан њиме, преноси се да је Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, рекао: „Ко се закуне еманетом (поверењем), тај није од нас.“
رواه أبو داود وأحمد
Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, забранио је и упозорио на заклињање еманетом (поверењем) и рекао да онај ко то учини није од нас.
Од Ебу Хурејре, Аллах био задовољан њиме, се преноси да је рекао: „Седели смо код Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, а са нама су били Ебу Бекр и Омер, радијаллаху анхума. Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, устао је од нас и није се враћао дуже време. Побојали смо се да му се нешто не догоди док ми нисмо са њим. Кренули смо да га тражимо, а ја сам први устао да га тражим. Изађем, тражећи Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, док нисам стигао до једне енсарске баште која је припадала племену Бену Неџџар. Обилазио сам около тражећи врата, али их нисам нашао. Одједном сам видео мали (пролаз) поток који води унутар баште. Скупио сам се да бих могао ући. Када сам ушао, Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, рекао је: ‘Је ли то Ебу Хурејре?’ Рекао сам: ‘Да, Аллахов Посланиче.’ Упитао ме је о чему се ради, па сам му рекао: ‘Побојали смо се да ти се нешто не догоди, па смо кренули да те тражимо, а ја сам први устао да те тражим. Дошао сам до те баште, па сам се увукао као што се увлачи лисица, а људи су били иза мене.‘ Рекао је: ‘О, Ебу Хурејре!’ и дао ми своје папуче, па рекао: ‘Иди са ове две моје папуче и кога год сретнеш иза ове баште, а да сведочи да нема другог бога осим Аллаха, уверено у то својим срцем, обрадуј га Рајом (Џеннетом).’ Први кога сам срео био је Омер. Рекао је: ‘Шта су ти ове папуче, Eбу Хурејре?’ Рекао сам: ‘Ово су папуче Божијег Посланика, нека су мир и благослов на њега. Послао ме је са њима да обрадујем Рајом свакога кога сретнем, а ко сведочи да нема другог бога осим Аллаха, уверено у то својим срцем.’ Омер ме је ударио својом руком између груди, па сам пао на леђа. Рекао је: ‘Врати се, Ебу Хурејре!’ Вратио сам се Божијем Посланику, нека су мир и благослов на њега, у сузама, док је Омер ишао за мном. Када је стигао, Божији Посланик, нека су мир и благослов на њега, упитао је: ‘Шта је било, Ебу Хурејре?’ Рекао сам: ‘Срео сам Омера, па сам му рекао шта си ме послао, а он ме је ударио између груди, због чега сам пао на леђа, и рекао ми је да се вратим.’ Божији Посланик, нека су мир и благослов на њега, упитао је Омера: ‘Зашто си то учинио, Омере?’ Омер је рекао: ‘О, Божији Посланиче, дао бих оца и мајку за тебе! Јеси ли послао Ебу Хурејру са својим папучама да свакога кога сретне, а ко сведочи да нема другог бога осим Аллаха, уверено у то својим срцем, обрадује Рајом?’ Посланик је рекао: ‘Да.’ Омер је рекао: ‘Немој то чинити, јер се бојим да ће се људи ослонити на то и престати да раде добра дела. Пусти их нека раде.’ Тада је Божији Посланик, нека су мир и благослов на њега, рекао: ‘Пусти их нека раде.’“
رواه مسلم
Божији Посланик, нека су мир и благослов на њега, седео је у друштву својих другова, међу којима су били Ебу Бекр и Омер. Затим је устао, али се дуже времена није враћао, па су се уплашили да му се није догодило нешто лоше од стране непријатеља – било да је заробљен или нешто друго. Тада су другови Посланика, нека је Аллах задовољан њима, устали узнемирени. Први који је кренуо био је Ебу Хурејре, радијаллаху анху, све док није стигао до врта који је припадао Бени Неџџару. Почео је да обилази око врта не би ли нашао отворена врата, али их није нашао. Међутим, угледао је мали отвор кроз који је улазила вода. Скупио је своје тело и провукао се кроз тај отвор, па је затекао Божијег Посланика, нека су мир и благослов на њега. Посланик га је упитао: „Јеси ли ти Ебу Хурејре?“ Рекао сам: „Да." Упитао ме је о чему се ради? Ебу Хурејре је одговорио: „Био си међу нама, па си устао и дуго се ниси враћао. Уплашили смо се да ће ти се нешто десити, па смо се забринули. Ја сам био први који је кренуо, па сам стигао до ове баште. Увукао сам се као што се увлачи лисица, а ови људи су били иза мене.“ Божији Посланик, нека су мир и благослов на њега, дао му је своје папуче као знак и доказ његове истинитости, па му рекао: „Иди са ове две моје папуче, и кога год сретнеш иза ове баште, а да сведочи да нема другог бога осим Аллаха и да је само Аллах достојан обожавања, уверен у то својим срцем – обавести га да је он од становника Раја.“ Први кога је срео био је Омер. Рекао му је: „Шта су ти те папуче, Ебу Хурејре?“ Одговорио је: „Ово су папуче Божијег Посланика, нека су мир и благослов на њега. Послао ме је са њима да свакога кога сретнем, а који сведочи да нема другог бога осим Аллаха и да је уверен у то својим срцем, обрадујем вешћу о уласку у Рај.“ Омер је ударио Ебу Хурејру својом руком по грудима, па је овај пао на леђа. Омер је рекао: „Врати се, Ебу Хурејре!“ Ебу Хурејре се вратио Божијем Посланику, нека су мир и благослов на њега, уплашен, с променљивим лицем и спреман да заплаче. Омер га је пратио и ишао за њим. Посланик, нека су мир и благослов на њега, упитао је: „Шта ти је, Ебу Хурејре?“ Рекао сам: „Срео сам Омера и обавестио га о томе с чиме си ме послао. Он ме је ударио тако да сам пао на леђа и рекао: ‘Врати се.’“ Посланик, нека су мир и благослов на њега, рекао је: „Омере, шта те је навело да то учиниш?“ Омер је рекао: „О Божији Посланиче, дао бих оца и мајку за тебе! Да ли си послао Ебу Хурејру са својим папучама да свакога кога сретне, а ко сведочи да нема другог бога осим Аллаха и уверен је у то својим срцем, обрадује вешћу о уласку у Рај?“ Посланик је рекао: „Да.“ Омер је одговорио: „Немој то чинити, јер се бојим да ће се људи ослонити само на изговарање те речи, а занемарити дела. Пусти их нека раде." Тада је Посланик, нека су мир и благослов на њега, рекао: „Онда их пусти.“
Од Абдуллаха бин 'Амра, Аллах био задовољан њима, се преноси да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: "Муслиман је онај од чијих руку и језика су мирни други муслимани, а мухаџир је онај који напусти све оно што је Аллах забранио.“
متفق عليه
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нас обавештава да је муслиман са највишим степеном ислама онај од чијег су језика сигурни остали муслимани. Не вређа их, не проклиње, не оговара, нити их на било који начин вербално узнемирава. Остали муслимани су такође сигурни од његових руку. Он, наиме, са рукама не насрће на њих, не узима им бесправно иметак нити ради било шта слично томе. Поврх тога, Посланик нам скреће пажњу и да је прави мухаџир онај ко избегава све што му је Узвишени забранио.
Од Џабира бин Абдулаха, нека је Аллах задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, рекао: „Ко каже, када чује позив на молитву: ‘Аллаху, Господару овог потпуног позива и предстојеће молитве, дај Мухаммеду узвишено место и врлину и подигни га на похваљени положај који си му обећао’, заслужиће моје заступништво на Судњем дану.“
رواه البخاري
Посланик, нека су на њега мир и благослов Божији, објашњава да онај ко изговори, након што чује мујезина (по завршетку езанског позива): „Аллаху, Господару овог позива" - односно речи езана којим се позива на обожавање Аллаха и молитву, "потпуног" — што означава потпуни позив у монотеизам и посланство, "и предстојеће молитве" - која ће бити обављена. "подари" - дај Мухаммеду узвишен положај у Рају који припада само њему, нека су на њега мир и благослов Божији, "и врлину" — положај изнад свих створења. "и постави га на похваљен положај" - који заслужује похвалу, што је велико заузимање за људе на Судњем дану, "који си му обећао" - у својим речима: ‘Можда ће те Господар твој уздићи на похваљено место’, што припада њему, нека су на њега мир и благослов.“ Онај ко изговори ову молитву (дову) заслужиће и обезбедиће себи да се за њега заузима Посланик на Судњем дану, нека су на њега мир и благослов.
Од Ебу Се'ида ел-Худрија, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Немојте вређати моје асхабе! Да неко од вас удели злата тежине брда Ухуд, не би достигао вредност прегршти хране коју они уделе, па ни вредност пола прегршти.“
متفق عليه
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам забрањује да вређамо асхабе, а поготово оне прве који су се појавили, мухаџире и енсарије. Казао нам је, такође, да ако би неко уделио злата колико је брдо Ухуд, не би имао награду какву би имао асхаб да удели само један мудд хране или пола муда (мудд представља оно што може стати у две састављене шаке човека просечног стаса). То је због тога што су асхаби имали истанчану искреност и што су удељивали и борили се за ислам пре освојења Меке када је било најпотребније.
