Hadeeth Cards
Da'wa cards that highlight great meanings from the noble prophetic hadiths in a simple style and attractive display that helps the Muslim to have a deeper understanding of his religion in an easy way
All
Од Убадe бин Самиита, радијаллаху анху, преноси се да је рекао: „Рекао је Божији Посланик, алејхисселам: ‘Злато за злато, сребро за сребро, пшеница за пшеницу, јечам за јечам, урме за урме и со за со, у једнаким количинама, из руке у руку. А ако су ове врсте различите, продајте како желите (количински), али из руке у руку.’“
رواه مسلم
Посланик, алејхисселам, објаснио је исправан начин трговине за шест врста које подлежу камати: злато, сребро, пшеница, јечам, урме и со. Ако се тргује истом врстом, попут злата за злато или сребра за сребро, морају бити испуњена два услова: Први услов: једнакост у тежини ако је роба мерена по тежини, као што су злато и сребро, или једнакост у запремини ако се мери по запремини, као што су пшеница, јечам, урме и со. Други услов: продавац мора примити новац, а купац робу на истом месту где је уговор о продаји склопљен. Ако се ове врсте разликују, попут продаје злата за сребро или урми за пшеницу, продаја је дозвољена уз један услов: мора бити на том скупу (не смеју се раздвојити пре него размене та добра: попут пшенице за јечам или сребра за злато). У супротном, продаја је неважећа, и продавац и купац су тиме подједнако упали у камату.
Од Ебу Хурејре, радијаллаху анху, преноси се да је Посланик, алејхисселам, рекао: „Оно што је испод чланака то је у ватри.“
رواه البخاري
Посланик, алејхисселам, упозорио је мушкарце да не спуштају своју одећу испод чланака, било да је реч о огртачу, панталонама или било ком другом одевном предмету који покрива доњи део тела. Оно што се налази испод чланака код особе која носи одећу спуштену испод те границе биће кажњено ватром, као последица тог поступка.
Од вође правоверних Ебу Хафса Омера бин Ел-Хаттаба, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је рекао: Чуо сам Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да је рекао: „Заиста се дела вреднују према намерама, и заиста сваком човеку припада оно што је наумио, па ко учини хиџру у име Аллаха и Његовог Посланика, његова хиџра је у име Аллаха и Његовог Посланика. А ко учини хиџру ради неке овосветске користи или ради жене да се ожени, његова хиџра је за оно за што је наумио.“
رواه إماما المحدثين أبو عبد الله محمد بن إسماعيل بن إبراهيم بن المغيرة بن بردزبه البخاري وأبو الحسين مسلم بن الحجاج بن مسلم القشيري النيسابوري في صحيحيهما اللذين هما أصح الكتب المصنفة
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, у овом хадису истиче да се према намерама вреднују сва дела, и она која се тичу ибадета (обредословља) и она која се тичу међуљудских односа. У складу с тим, онај ко својим добрим делом жели неки интерес мимо Аллаховог задовољства добиће само то што је наумио без да има награду код Аллаха. С друге стране, ко се добрим делом жели приближити Узвишеном Аллаху, за њега ће бити награђен па чак и ако се радило о нечему свакидашњем, попут конзумирања јела и пића. Након тога, Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, навео је пример како би боље појаснио какав утицај има намера на дела која су по својој вањштини идентична. Наиме, онај ко учини хиџру са намером да постигне Аллахово задовољство, његова хиџра ће бити примљена и шеријатски исправна, и биће награђен због искрености. А онај ко учини хиџру ради овосветске користи, попут иметка, угледа, трговине или женидбе, неће остварити осим оно што је намеравао, и неће имати никакве награде на ономе свету.
Преноси се од Ебу Абдуллаха Ну'мана бин Бешира, Аллах био задовољан њиме, да је рекао: Чуо сам Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, како је рекао: 'Халал је јасан и харам је јасан, а између тога су сумњиве ствари које многи не знају. Ко се сачува сумњивих ствари, тај је сачувао своју веру и част, а ко се упусти у то, упашће у оно што је забрањено - баш као у случају пастира који чува стадо око забрањене земље. Лако се може десити да му стадо умакне и почне да пасе у забрањеном. Сваки владар има своју забрањену зону, а Аллахова забрањена зона јесу Његове забране, харами. У телу има један комад меса који кад је добар, буде добро цело тело, а када је покварен, буде покварено цело тело. Тај орган је срце.”
رواه البخاري ومسلم
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам у овом хадису указује на опште правило којег се требамо придржавати по питању свих ствари у животу. Наиме, шеријатске ствари се могу поделити на: оне које су јасно дозвољене, оне које су јасно забрањене и оне сумњиве, за које не знамо са сигурношћу јесу ли дозвољене или не. Већина људи не познаје шеријатски статус тих сумњивих ствари. Онај ко остави сумњиве ствари сачуваће своју веру будући да на тај начин неће учинити нешто што је забрањено, те ће, уз то сачувати и своју част, јер га људи неће оговарати нити узнемиравати с обзиром да није починио ту сумњиву ствар. С друге стране, онај ко се упусти у сумњиве ствари себе излаже ономе што је забрањено и људе наводи да му оскрнаве част. Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, је навео и пример за онога ко се уплиће у сумњиве ствари. Наиме, такав је попут пастира који доводи своју стоку на испашу близу туђе земље. Велика је вероватноћа да ће његова стока загазити на туђи посед, па је исто тако велика вероватноћа да ће онај ко се упушта у сумњиве ствари урадити нешто што је забрањено. Поред тога, Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам је рекао да се у телу налази комад који кад је добар, буде добро цело тело, а када је покварен, буде покварено цело тело. Тај орган је срце.
Преноси Енес бин Малик, Аллах био задовољан њиме, слуга Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Нико од вас неће бити прави верник све док не буде желео своме брату оно што жели самоме себи.“
متفق عليه
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, нам појашњава да нико не може остварити потпуно веровање све док своме брату не буде желео исто што жели и себи. Тиме се циља да му жели да чини добра дела, и да му жели постизање сваког добра и на дуњалуку ина Ахирету. С друге стране, потребно је и да презире да се деси нешто ружно његовом брату као што презире и за себе. Према томе, ако неко примети на свом брату муслиману недостатак у практиковању вере, потребно је да се потруди да то исправи, а ако примети неко добро код њега, нека га у томе подржи. Све у свему, нека саветује свог брата на најбољи начин када је посреди оно што је добро за њега и на овом и на оном свету.
Преноси Ебу Мес'уд Укбе бин 'Амр Ел-Енсари Ел-Бедри, Аллах био задовољан њиме, да је Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „У оно што је свет од пријашњих веровесника запамтио спадају и речи: ‘Ако те није стид, ради шта хоћеш.’“
رواه البخاري
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, обавестио је да су пријашњи посланици оставили препоруку која се преносила међу људима и наслеђивала из генерације у генерацију, све док није стигла до почетка овог уммета. Она гласи: „Погледај шта желиш учинити; ако је то нешто због чега се не треба стидети, уради то. А ако је пак нешто због чега се треба стидети, остави то.“ Заиста је стид оно што спречава чињење ружних дела, па ко нема стида, препустиће се сваком злу и неправди.
Од Омера бин Ел-Хаттаба, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Када бисте се ослањали на Аллаха искреним ослонцем (ар. тевекул), Он би вас опскрбио као што опскрбљује птице, изађу гладне ујутру, а увече се врате сите.“
رواه الإمام أحمد والترمذي والنسائي وابن ماجه وابن حبان في صحيحه والحاكم
Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, подстиче нас да се ослањамо на Аллаха када желимо прибавити корист и отклонити штету по питању овосветских (дуњалучких) и верских ствари. Нико не може да подари и да ускрати, да наштети и да дадне корист изузев Њега Узвишеног. Потребно је и да подузмемо кораке који су у оквирима наших могућности како бисмо прибавили користи и отклонили штету, а усто се требамо искрено ослонити на Узвишеног Аллаха. Када тако поступимо, Он ће нас опскрбити као што птице опскрбљава. У рано јутро оне крећу у потрагу за опскрбом гладне, а навече се враћају пуних стомака. И птице, дакле, чине оно што је до њих у тражењу опскрбе без лености и чекања да то неко други уради за њих.
Од Ен-Невваса бин Сем'ана Ел-Енсарија, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је Аллахов Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, рекао: „Доброчинство је лепа нарав, а грех је оно што те тишти у гридима и не желиш да људи за то сазнају.“ Од Вабисе бин Ма'беда, Аллах био задовољан њиме, се преноси: „Дошао сам код Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, и он ми рече: ‘Дошао си да питаш о доброчинству и греху?’ Рекао сам: ‘Да.’ Он рече: ‘Слушај своје срце: доброчинство је оно чему душа проналази мир и с чиме се срце слаже; а грех је оно што узрокује немир и нелагоду у прсима, чак и ако ти људи дају дозволу или те саветују другачије.’“
الحديث الأول: رواه مسلم، والحديث الثاني: رواه أحمد والدارمي
Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, поучиo нас je шта је доброчинство, а шта грех. Рекао је да је највеће доброчинство леп однос према Аллаху кроз богобојазност, као и лепо понашање према људима – подношење њиховог узнемиравања, суздржавање од љутње, сусрет са осмехом, љубазан разговор и поступање с крајњом пажњом и љубазношћу. Уз доброчинство, срце и душа човека осећају смиреност. Што се тиче греха, то је оно што изазива немир у души, попут сумњивих ствари. То је оно о чему се двоумиш, немаш унутрашњи мир, и у срцу ти се јавља бојазан да је то грех, те не желиш да други то сазнају, јер је неприкладно у очима честитих људи. Душа по својој природи воли да се људи упознају с њеним добрим делима, а ако се већ стидиш због неких дела, то је знак да у њима нема добра. Ако ти људи дају своје мишљење, не треба га прихватати све док у души постоји знак сумње, јер сама фетва не укида сумњу ако је она исправна, а онај који је даје може дати мишљење без знања. Међутим, ако је фетва дата на основу шеријатског доказа, обавеза је онај ко тражи мишљење да се њему врати, чак и ако му срце није у потпуности мирно.
Од Абдуллаха бин Бусра, Аллах био задовољан њиме, преноси се да је неки човек рекао Аллаховом Посланику: „Аллахов Посланиче, много је исламских прописа, па ми реци нешто најважније чега ћу се посебно придржавати.“ Он му је одговорио: „Нека ти је језик непрестано влажан спомињањем и величањем Аллаха.“ У једној предаји од Му'аза бин Џебела, Аллах био задовољан њиме, стоји: „Последње с чиме сам се опростио од Аллаховог Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, било је да сам га упитао: Која су дела најбоља и најближа Аллаху? Он је одговорио: ‘Да умреш, а да ти је језик влажан од спомињања Узвишеног Аллаха.’“
رواه أحمد والترمذي وابن ماجه وابن حبان
Неки се асхаб пожалио Аллаховом Посланику, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да много има добровољних добрих дела, толико да их не може стићи све урадити, због своје слабости. Па је затражио од Посланика, нека је Аллахов благослов и мир на њега, да га упути на неко једноставно дело којим ће стећи огромне награде. Посланик, нека је Аллахов благослов и мир на њега, посаветовао га је да му језик константно буде влажан од спомињања Аллаха у свакој ситуацији. Да, на пример, изговара речи: „Субханаллах (Слављен нека је Аллах), елхамдулиллах (Хвала Аллаху)“, да тражи опроста од Узвишеног Аллаха, да учи дове, и тако даље.
