Hadeeth Cards
Da'wa cards that highlight great meanings from the noble prophetic hadiths in a simple style and attractive display that helps the Muslim to have a deeper understanding of his religion in an easy way
All
Од Ибн Аббаса, радијаллаху анху, преноси се да је Посланик, алејхисселам, рекао: „Ко посети болесника чије време смрти није дошло, па код њега седам пута каже: ‘Молим Узвишеног Аллаха, Господара величанственог Арша, да те излечи’, Аллах ће га излечити од те болести.“
رواه أبو داود والترمذي وأحمد
Посланик, алејхисселам, је обавестио да нема муслимана који посети другог муслимана у његовој болести, чије време смрти још није дошло, па да посетилац за болесника упути ову молитву: „Молим Узвишеног Аллаха, Господара величанственог Арша (Трона), да те излечи“, и то понови седам пута, а да га Аллах неће излечити од те болести.
Од Ум Селеме, мајке верника и супруге Посланика, мир и благослови на њега, нека је Аллах задовољан њоме, преноси се да је рекла: „Рекао је Посланик, мир и благослови на њега: ‘Ко има намеру да закоље жртву (курбан), када се појави млађак месеца зул-хиџџе, нека не узима ништа од своје косе или ноктију док не принесе жртву.’“
رواه مسلم
Посланик, алејхисселам, наредио је ономе ко жели да закоље жртву (курбан) да не узима ништа од косе са главе, пазуха, бркова или било ког другог дела тела, као ни од ноктију на рукама или ногама, када се појави млађак месеца зул-џиџџе, све док не принесе жртву.
Од Ебу Хурејре, радијаллаху анху, преноси се да је Божији Посланик, алејхисселам, рекао: „Када дође (месец) рамазан, отворе се врата Раја, затворе се врата Пакла и шejтани (сотоне) буду оковaни.“
متفق عليه
Посланик, алејхисселам, обавестио је да се при уласку у месец рамазан дешавају три ствари: Прво: Отварају се врата Раја и ниједна од њих не остају затворена. Друго: Затварају се врата Пакла и ниједна од њих не остају отворена. Треће: Шejтани (сотони) и бунтобни џинни буду оковaни у ланце, тако да не могу да чине оно што су могли у другим месецима. Све ово указује на величанственост овог месеца и подстиче вернике да што више чине добра дела, попут молитве (намаза), милостиње, сећања на Бога, читања Кур'ана и слично, и да се клоне грехова и непослушности.
Од Ебу Хурејре, радијаллаху анху, преноси се да је Аллахов Посланик, алејхисселам, рекао: „Када би људи знали каква је награда у позиву на молитву (езану) и у првом саффу (првом реду у џамији иза имама), па не би могли другачије стићи до њега него да бацањем коцке одлучују ко ће имати предност, то би учинили. И када би знали каква је награда у раном одласку на молитву, утркивали би се у томе. И када би знали шта је у ноћној и јутарњој молитви, долазили би на њих, макар и пузећи.“
متفق عليه
Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, обавестио је да када би људи знали каква је награда, добро и благослов у езану и првом реду, и да немају другог начина да одреде ко има предност осим бацањем коцке, то би и учинили. И када би знали колико је вредно рано отићи на молитву у првом времену, утркивали би се у томе. И када би знали колика је награда за обављање јације и сабах-намаза, долазили би на њих, макар и пузећи на коленима као што дете хода на почетку свог живота.
Од Ебу Хурејре, радијаллаху анху, преноси се да је Посланик, нека су на њега благослов и мир, рекао: „Ко се баци са планине и погине, он ће вечно падати у паклену ватру; ко попије отров и умре, тај отров ће му бити у руци у Паклу и он ће га пити заувек; и ко се убије оштрим оружјем, то оружје ће му бити у руци, те ће га забадати у свој стомак у Паклу заувек.“
متفق عليه
Посланик, алејхисселам, упозорио је на намерно самоубиство на овом свету, јер ће човек на Будућем свету бити кажњен у Паклу на исти начин на који је себи одузео живот на овом свету, као адекватна казна за учињено дело. Ко себе баци са планине и тиме се убије, у Паклу ће бити кажњен тако што ће вечно падати с планина Пакла у његове долине. Ко попије отров и тиме себи одузме живот, у Паклу ће држати тај отров у руци и вечно га пити. И ко себи прободе стомак оштрим оружјем и тиме се убије, у Паклу ће држати то оружје у руци и непрестано се бости њиме у стомак, остајући у таквом стању заувек.
Од Ебу Хурејре, радијаллаху анху, преноси се од Божијег Посланика, алејхисселам, да је рекао: „Седморо ће Аллах Узвишени заклонити у Његовом хладу на Дан када не буде другог хлада осим Његовог: праведаног вођу, младића који је одрастао у покорности Аллаху, човека чије је срце везано за џамије, два човека која су се волела у име Аллаха — састали се ради Њега и растали се ради Њега, човека кога је жена високог положаја и велике лепоте позвала на блуд, а он је рекао: ‘Заиста се бојим Аллаха,’ човека који је дао милостињу тако скривено да његова лева рука не зна шта је дала десна, и човека који је у самоћи споменуо Аллаха, па су му очи заплакале.“
متفق عليه
Посланик, алејхисселам, обрадовао је седам врста верника којима ће Аллах Узвишени пружити хлад Својег престола на Дан када не буде другог хлада осим Његовог: Прво: праведан вођа који је праведан према себи, није грешник, и праведан је према својим поданицима, не чини им неправду. То укључује свакога ко је задужен за неке послове муслимана и понаша се праведно у томе. Друго: младић који је одрастао у обожавању Аллаха и провео своју младост у томе, све док није умро у таквом стању. Треће: човек чије је срце везано за џамију — кад год изађе из ње, жели да се врати због своје велике љубави и честог боравка у џамији, тако да је његово срце увек тамо, чак и ако је његово тело понекад спречено да буде унутар ње. Четврто: двојица људи који су се искрено волели у име Аллаха и одржали ту верску љубав, не прекидајући је због овоземаљских препрека, било да су се састајали у стварности или не, све док их смрт није раздвојила. Пето: човек кога је жена високог порекла, части, угледа, богатства и лепоте позвала да учини неморално дело, али је он одбио и рекао јој: „Заиста се бојим Аллаха.“ Шесто: човек који је дао милостињу, било малу или велику, без лицемерја, већ је сакрио свој чин до те мере да му лева рука не зна шта је дала десна. Седмо: човек који се сетио Аллаха у срцу или га споменуо својим језиком док је био сам, па су му сузе потекле из очију због страха и поштовања према Узвишеном Аллаху.
Од Ебу Хурејре, радијаллаху анху, преноси се од Божијег Посланика, алејхисселам, да је рекао: „Нека нико од вас не упери оружје према свом брату, јер не зна — можда ће шejтан утицати на његову руку, па ће упасти у паклену јаму од ватре.“
متفق عليه
Посланик, алејхисселам, упозорио је да муслиман не треба да упери оружје према свом брату муслиману. Он не зна, можда ће га шejтан навести да покрене оружје у својој руци и тиме убије или повреди свог брата, па ће тако пасти у грех који га може одвести у јаму паклену.
Од Ебу Шурејха преноси се да је Аллахов Посланик, алејхисселам, рекао: „Тако ми Аллаха, не верује! Тако ми Аллаха, не верује! Тако ми Аллаха, не верује!“ Речено је: „Ко, о Аллахов Посланиче?“ Рекао је: „Онај чији комшија није сигуран од његове штете.“
رواه البخاري
Посланик, алејхисселам, заклео се и поновио своју заклетву три пута, рекавши: „Тако ми Аллаха, не верује! Тако ми Аллаха, не верује! Тако ми Аллаха, не верује!“ Тада су га другови упитали: „Ко не верује, о Аллахов Посланиче?“ Он је одговорио: „Онај чији се комшија боји његове преваре, неправде и зла.“
Од Енеса, радијаллаху анху, преноси се: Општа опорука Божијег Посланика, алејхисселам, када га је задесила смрт, била је: „Водите рачуна о намазу и онима који су у вашем власништву, водите рачуна о намазу и онима који су вашем власништву.“ Понављао је то све док није почео кркљати у прсима, а језик му је једва изговарао те речи.“
رواه النسائي في السنن الكبرى وابن ماجه
Највише од свега, Посланикова опорука његовом Уммету у тренуцима смрти била је: „Придржавајте се молитве, чувајте је и не занемарујте је. Такође, испуњавајте права оних које поседујете, робова и робиња, и лепо се опходите према њима.“ Наставио је да понавља ове речи, тако да су му оне загрцавале грло, а језик их једва изговарао.
