Hadeeth Cards
Da'wa cards that highlight great meanings from the noble prophetic hadiths in a simple style and attractive display that helps the Muslim to have a deeper understanding of his religion in an easy way
All
Од Абдуллаха сина Омeровог, нека је Аллах задовољан обојицом, преноси се да је рекао: „Неки људи од Посланикових, саллаллаху 'алејхи ве селлем, другова видели су лејлетул-кадр у сну у последњих седам ноћи, па је Посланик, саллаллаху 'алејхи ве селлем, рекао: ‘Видим да су се ваши снови сложили на последњих седам ноћи, па ко је тражи, нека је тражи у последњих седам ноћи.’“
متفق عليه
Неки од другова Посланика, саллаллаху 'алејхи ве селлем, сањали су да је лејлетул-кадр у последњих седам ноћи Рамазана. Посланик, саллаллаху 'алејхи ве селлем, рекао је: „Видим да су се ваши снови сложили око тога да је лејлетул-кадр у последњих седам ноћи Рамазана, па ко је тражи и жели да је постигне, нека се потруди у њеном тражењу и повећању добрих дела, јер је највероватније у последњих седам ноћи. Она почиње на ноћ уочи двадесет четвртог дана ако рамазан има тридесет дана, а почиње на ноћ уочи двадесет трећег дана ако месец има двадесет девет дана.“
Преноси се од Ебу Зерра, нека је Бог задовољан њиме, Ебу-Зерр, нека је Аллах задовољан њиме, преноси да су неки људи рекли: „О Аллахов Посланиче, имућни људи су однели све награде, клањају као што и ми клањамо, посте као што и ми постимо, а поред тога дају милостињу од свог вишка иметка.“ Тада им је рекао: „Зар вам Аллах није омогућио да и ви дајете милостињу? Сваки тесбих (изговор: Субханаллах) је милостиња, сваки текбир (изговор: Аллаху екбер) је милостиња, свако ‘елхамду лиллах’ је милостиња, сваки изговорени шахадет је милостиња, подстицање на добро је милостиња и одвраћање од зла је милостиња, па чак је и брачни однос милостиња.“ Они тада рекоше: „О Аллахов Посланиче, зар и за задовољавање своје страсти човек има награду?“ Посланик, мир над њим, рече: „Шта мислите, када би ту своју страст човек задовољио на недозвољен начин, би ли за то био грешан? Исто тако, ако то уради на дозвољен (халал) начин, за то има награду.“
رواه مسلم
Неки сиромашни асхаби су се пожалили Посланику, саллаллаху 'алејхи ве селлем, на своје стање и сиромаштво, те на немогућност да дају милостињу у иметку како би добили велику награду, као што су је добијала њихова браћа која су имала богатство, те да чине добро као и они. Рекли су: „Они клањају као што ми клањамо, посте као што ми постимо, али се милостињом одвајају вишком свог иметка, а ми немамо шта да дамо у милостињу!“ Тада их је Посланик, саллаллаху 'алејхи ве селлем, упутио на оно што могу да чине као милостињу и рекао: „Зар вам Алах није дао оно чиме можете чинити милостињу за себе? Ваше изговарање ‘Субханаллах’ је милостиња, као и ‘Аллаху екбер’, ‘Алхамдулилах’, ‘Ла илахе иллаллах’. Такође, наређивање добра је милостиња, и одвраћање од зла је милостиња, па чак и интимни однос са супругом је милостиња.“ Изненадили су се и рекли: „О Аллахов Посланиче, да ли ће неко од нас добити награду ако задовољи своју страст?“ Он је одговорио: „Шта мислите, када би је задовољио на забрањен начин, у блуду или нечем сличном, да ли би због тога имао грех? Тако је исто, када то учини на дозвољен начин, имаће награду.“
Аиша, мајка правоверних, Аллах био задовољан њоме, је рекла: „Када би наступила задња трећина рамазана, Аллахов Посланик, алејхисселам, би проводио ноћи у ибадету (обожавању), будио своју породицу, био би изузетно ревностан и 'затегнуо би свој појас', тј. потпуно би се посветио обожавању Аллаха.“
متفق عليه
Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, када би наступила задња трећина Рамазана, проводио би ноћи у ибадету, будио своје укућане на молитву, интензивније би се посвећивао обожавању него иначе, и удаљавао се од својих супруга како би се у потпуности посветио ибадету.
Аиша, мајка верника, нека је Аллах задовољан њоме, рекла је: „Након што је објављена сура ‘Када дође помоћ Аллахова и победа’ (Ен-Наср, 1), Аллахов Посланик, алејхисселам, није обавио ниједан намаз, а да није у њему говорио: Субханекаллахумме раббена ве би хамдикаллахумме-гфирли - ‘Узвишен си Ти, наш Господару, и хвала Теби. Аллаху, опрости ми.’“ Аиша, нека је Аллах задовољан њоме, такође је рекла: „Аллахов Посланик, алејхисселам, је често говорио на руку'у и у сеџди: ‘Слављен си Ти, Аллаху, наш Господару, и хвала Теби. Аллаху, опрости ми.’ На тај начин је примењивао оно што му је објављено у Кур'ану.“
متفق عليه
Мајка верника, Аиша, нека је Аллах задовољан њоме, нас обавештава да је, када је Аллах објавио суру Ен-Наср, Посланик, алејхисселам, пожурио је да испуни Аллахову наредбу у Његовим речима: „Слави са хвалом Господара свога и тражи опрост од Њега.“, па је говорио на рук'у и сеџди током молитве: „Субханекаллахумме раббена“ – славимо Те и Ти си чист од сваког недостатка, од свега што Теби не приличи, „ве би хамдикАллахумма-гфирли“ – Ти си достојан сваке похвале због савршенства Твог бића, својстава и дела, опрости ми, избриши моје грехе и пређи преко њих.
Ебу Умама Ијас ибн Са'лаба ел-Хариси, радијаллаху анху, преноси да је Аллахов Посланик, алејхисселам, рекао: „Ко одузме право муслимана лажно се заклињући, Аллах ће му Ватру учинити обавезном казном и забранити му улазак у Рај.“ Човек га је упитао: „Чак и ако је нешто безначајно, о Аллахов Посланиче?“ Он је одговорио: „Чак и ако је то грана (арак) дрвета.“
رواه مسلم
Посланик, алејхисселам, упозорио је на лажно заклињање Аллахом, свесно и намерно, с циљем да се одузме право другог муслимана. За такав поступак казна је Џехеннем (Пакао) и ускраћивање уласка у Џеннет (Рај), што га чини једним од великих греха. Човек је упитао: „О, Аллахов Посланиче, чак и ако је ствар због које се заклиње нешто безначајно?“ Посланик, алејхисселам, је одговорио: „Чак и ако је то само гранчица мисвака (узета са дрвета арак).“
Аиша, радијаллаху 'анха, казује: „Када би Аллахов Посланик, алејхисселам, дошао болеснику да се моли за њега, рекао би: Езхибил-бе'с раббен-нас, ве-шфи ентеш-шафи, ла шифа'е илла шифа'ук, шифа'ен ла југадиру секама. ‘Уклони бол, Господару људи, и исцели, Ти си Исцелитељ. Нема излечења осим Твог излечења, излечења које не оставља болест.’“
متفق عليه
Када би Посланик, алејхисселам, посетио болесника, молио би се за њега и рекао: Аллаху, отклони и удаљи болест и њену тежину, Господару људи, Ти си њихов Створитељ и Одржаватељ, и исцели овог болесника, јер само Ти, слављен и узвишен, си прави Исцелитељ, нема исцељења које је потпуно осим оног које долази од Тебе, а које не оставља ни трага од болести.
Од Ебу Хурејре, радијаллаху анху, преноси се да је Аллахов Посланик, алејхисселам, рекао: „Динар који потрошиш на Аллаховом путу, динар који потрошиш за ослобађање роба, динар који даш као милостињу сиромаху и динар који потрошиш на своју породицу — највећа награда је за онај који потрошиш на своју породицу.“
رواه مسلم
Аллахов Посланик, алејхисселам, споменуо је неке врсте трошења иметка, па је рекао: „Динар који си потрошио у борби на Аллаховом путу, динар који си потрошио на ослобађање роба од ропства и поробљености, динар који си дао као милостињу сиромашном, и динар који си потрошио на своју породицу и укућане.“ Затим је обавестио да је највећа награда код Аллаха за онај динар који си потрошио на своју породицу и укућане и оне чије је издржавање твоја обавеза.
Абдуллах ибн Амр ибнул-Ас, радијаллаху анхума, преноси да је Посланик, алејхисселам, рекао: „Да ли ти постиш сваког дана и клањаш по целу ноћ?“ Одговорио сам: „Да.“ Посланик је рекао: „Ако то чиниш, твоје очи ће ослабити, а твоја душа ће бити исцрпљена. Онај ко пости целу годину није истински постио. Пост од три дана у месецу је као пост целе године.“ Рекао сам: „Ја могу више од тога.“ Посланик је рекао: „Пости као Давуд, алејхисселам: један дан пости, а један дан не пости, и он није бежао када би се суочио с непријатељем.“
متفق عليه
Посланик, алејхисселам, је сазнао да Абдуллах ибн Амр, радијаллаху анху, пости током целе године без прекида и клања целе ноћи без одмора. Посланик га је одвратио од тога и рекао му: „Некада пости а некада не, и (током ноћи) клањај и одмарај.“ Посланик га је одвратио од непрекидног поста и сталног клањања током целе ноћи, објаснивши му да, ако тако настави, његове очи ће ослабити, а његова душа ће бити исцрпљена и уморна. Онај ко пости током целе године неће добити награду за пост, јер је прекршио забрану, а у исто време није ни уживао у данима којима се не пости јер их је постео. Затим га је Посланик, алејхисселам, упутио да пости три дана сваког месеца, што је еквивалентно посту целе године, јер је сваки дан вредан десет дана, што је најмањи степен умножавања добрих дела. Абдуллах је рекао: „Ја могу више од тога.“ Посланик, алејхисселам, му је одговорио: „Онда пости као Давуд, алејхисселам, што је најбољи начин поста. Он је постио један дан, а други је мрсио, и није бежао када би се суочио са непријатељем, јер му начин поста није ослабио тело.“
Од Ну'мана ибн Бешира, нека је Аллах задовољан њима двојицом се преноси да је његова мајка, кћерка Ревахе, затражила од његовог оца да одвоји део свог имања за њеног сина. Он је оклевао и одложио испуњење њеног захтева на годину дана, а затим је одлучио да удовољи њеној молби. Тада је рекла: „Нећу бити задовољна док не позовеш Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, да посведочи оно што си даровао мом сину.“ Отац ме је узео за руку, а ја сам тада био дечак, и отишао до Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, и рекао: „О Аллахов Посланиче, мајка овог дечака, кћерка Рувахе, жели да те позовем да посведочиш оно што сам даровао њеном сину.“ Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, упитао је: „О Бешире, имаш ли још деце осим овога?“ Рекао је: „Да.“ Посланик је тада упитао: „Јеси ли свима њима даровао као овоме?“ Рекао је: „Не.“ Посланик је рекао: „Онда ме немој позивати да сведочим, јер не сведочим на неправду.“ А у верзији коју бележи Муслим: „Зовни неког другог да ти сведочи.“
متفق عليه، وله ألفاظ عديدة
Ну'ман ибн Бешир, нека је Аллах задовољан њима двојицом, пренео је да је његова мајка Амра бинт Реваха, радијаллаху 'анха, тражила од његовог оца да одвоји део свог имања за њеног сина. Њен муж је оклевао и одложио испуњење тог захтева на годину дана, а потом је одлучио да удовољи њеној молби и дарује нешто свом сину Ну'ману. Тада је она рекла: „Нећу бити задовољна све док не позовеш Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, да посведочи оно што си даровао мом сину.“ Тада је мој отац узео мене за руку, а ја сам у то време био дечак, и одвео ме до Посланика, саллаллаху алејхи ве селлем, па му рекао: „О Посланиче Божији, мајка овог дечака, кћерка Ревахе, воли да те позовем да посведочиш оно што сам даровао њеном сину.“ На то је Посланик, саллаллаху алејхи ве селлем, рекао: „О Бешире, имаш ли још деце осим овога?“ Рекао је: „Да.“ Тада је Посланик упитао: „Јеси ли свима њима дао поклон као што си овоме?“ Одговорио је: „Не.“ Рекао је: „Онда ме немој позивати да сведочим, јер ја не сведочим на неправду.“ А у верзији коју бележи Муслим, рекао му је прекорно: „Зовни неког другог да сведочи овој неправди.“
